Хрон

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Крон. (Разговор)

Гранциско де Гоја - Сатурн прождире свог сина

У грчкој митологији Хронос је вођа најмлађе генерације Титана. Његова мајка је Геа, а отац Уран. У римској митологији Сатурн представља Хроноса. Хронос је збацио свог оца Урана са власти и једно време био господар света. За време Хроноса и његове жене Реје био је такозвани златни век. Тада су људи били сложни. Нису били потребни закони и правила, јер су сви радили исправно. Хроносова и Рејина деца су: Деметра, Хера, Хестија, Хад, Посејдон. Међутим, кад год би се Реја породила Хронос би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Када је Зевс требао да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту, а Хроносу даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.

Одгојила га је Геја
Oдгојила га је Амалтеа
Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, бећ између њих и тако Хронос не успеше да га види.
Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком

Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Хроносов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Хроносову, који су прво од руке Урана затворени у Тартарус, а затим и од Хроносове, а ови му дадоше муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Хроноса и осталих титана. Када су их победили, Хроноса и остале титане бацише у Тартарус, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.

Хронос је обожаван као бог житарица, природе, земљорадње. У Атини сваког дванаестог дана месеца, фестивал звани Крониа одржавао се у част Хроноса и жетве.