Центрозома
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Центрозом. (Разговор) |
Центрозом je део цитоплазме близу једра који садржи пар центриола, постављених међусобно под правим углом. Он је главни организациони центар микротубула (ОЦМ) унутар ћелије, и среће се тек код виших еукариотских ћелија. Центрозом је органела која нема мембрану и није присутан у ћелијама биљака (осим некух алги и раставића) и јајним ћелијама сисара (човека).
Центрозом се састоји из две управно постављене центриоле које су окружене аморфном масом околне центриоларне материје. Центрозом су током интерфазе ћелијског циклуса придружене једарној мембрани, али оне постају одвојене од мембране током деобе ћелије. Центрозом обавља уједрење и организацију микротубула. Она такође игра средишњу улогу у митози, и стварању цилије и флагеле.
Центрозом се морају једном, и само једном, умножити током једног ћелијског циклуса тако да свака ћерка-ћелија може наследити један центрозом. Појава неправилности у броју центрозома је повезана са раком. Центрозом се размножава током С фазе ћелијског циклуса. Током профазе у оквиру митозе, центрозоми мигрирају ка супротним половима ћелије. Митотско вретено се образује између два центрозома.
[уреди] Центриоле, трепље и бичеви
Центриоле имају облик цилиндра чији је зид изграђен од 9 група по 3 микротубуле (микроскопски ситне цевчице). Улога центриола је у организацији деобног вретена које омогућава кретање хромозома за време ћелијске деобе.
Грађу сличну центриолама имају цилије (трепље) и флагеле (бичеви) – дугачке, танке структуре које полазе са површине многих еукариотских ћелија и покривене су ћелијском мембраном. Грађа им је иста, а разликују се само у дужини – флагеле су дуже. (Прокариоти такође имају флагеле али другачије структуре.) Помоћу њих се крећу једноћелијски организми (бичари и трепљари међу протозоама) као и сперматозоиди многих животиња па и човека. У основи сваке цилије и флагеле је базално телашце које има исти пречник као и цилија или флагела. Трепље и бичеви израстају из базалног телашца тако што се састоје од 9 група по 2 микротубуле које формирају цилиндар, а у његовом центру се налази још додатни пар микротубула .
