Црвена књига флоре Србије
Из пројекта Википедија
У Европи постоји шест главних биорегиона од чега је пет заступљено у Србији, што довољно говори о богатству биодиверзитета у Србији и Црној Гори. У циљу заштите тог богатства 1999. год. је урађена научна публикација Црвена књига флоре и фауне Србије (I том - који садржи прелиминарну листу најугроженијих биљака) према критеријумима Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН). Поједине врсте биљaка су истовремено стављене и на светску и европску Црвену листу чиме је указано на њихов значај.
У овом тексту биће представљене само неке од драгоцених биљака наше флоре, које су и Уредбом из 1993. год. стављене под заштиту, чиме се оставља могућност предсављања и осталих биљних врста са из ове Књиге.
- Панчићева оморика (Picea omoriкa), која се може наћи на планинама око средњег тока Дрине у западној Србији (Тара, Милешевка);
- тиса (Taxus baccata), налази се по планинама и клисурама;
- молика (Pinus peuce), расте на Шар-планини и Проклетијама
- степски божур (Paeonia tenuifolia) који расте у Делиблатској пешчари;
- гороцвет (Adonis vernalis), расте на Фрушкој гори, Делиблатској пешчари, Суботичкој пешчари и др.
- росуља (Drosera rotundifolia), се може наћи на Старој планини и Власини
- саса (Pulsatilla grandis), које има на Фрушкој гори и Делиблатској пешчари
- рунолист (Leontopodium alpinum), има га на Копаонику, Мучњу, Проклетијама
- жута линцура (Gentiana lutea), живи на неприступачним каменим литицама
- госпина папучица (Cypripedium calceolus), врста орхидеје која расте на Сувој планини и заштићена је од стране УНЕСКО-а
као светска природна реткост;
- бела, шумска бреберина (Anemone nemerosa) заштићена је само у Војводини
- бели локвањ (Nimphaea alba) , због исушивања мочвара је пред истребљењем
- жути локвањ
- златни љиљан (Lilium martagon), расте у влажним буковим шумама;
- ковиље (Stipea pennata);
- коцкавица дегенова (Fritillaria gracilis);
- српска рамонда
- јагорчевина
- веприна
- велика саса
- муника
- бор кривуљ
- дивља фоја
- степски лужњак
- дивњи каранфил
- шумска саса
Списак заштићених биљака се овде не завршава већ су дате само оне биљке које су карактеристичне за одређена подручја.
[уреди] Литература
- Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
- Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
- Јанковић, М.,Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
- Јанковић, М: Фитоекологија, Београд, 1986.
- Станковић, С: Екологија животиња, Београд, 1979.
- Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.
