Јанко Лесковар
Из пројекта Википедија
Јанко Лесковар (Валентиново крај Преграде, 12. децембар 1861. - 4. фебруар 1949.), хрватски учитељ и књижевник
По завршетку учитељске школе, службовао је као учитељ у многим мјестима, а у књижевности се јавио као тридесетогодишњак својом новелом "Мисао на вјечност" која је објављена у "Вијенцу" 1891.
У свом десетогодишњем књижевном стваралаштву Лесковар је био заокупљен психолошком анализом ликова наглашено незаинтересованих или неспособних за животну борбу. Његови јунаци постају жртве властитих фикција, као људи контемплације који живот мотре са стране умјесто да у њему дјелују.
Најпознатија дјела:
- романи:
- "Пропали двори"
- "Сјене љубави"
- приповјетке:
- "Катастрофа"
- "Послије несреће"
- "Изгубљени син"
