Internet protokol
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
| Pojmovi Internet protokola (IP) |
| 5. Aplikacijski sloj |
|
DHCP • DNS • FTP • HTTP • IMAP4 • IRC • MIME • POP3 • SIP • SMTP • SNMP • SSH • TELNET • TLS/SSL • BGP • RPC • RTP • RTCP • SDP • SOAP |
| 4. Prijenosni sloj |
| 3. Mrežni sloj |
| 2. Podatkovni sloj |
|
ATM • Bluetooth • DTM • Ethernet • FDDI • Frame relay • GPRS • Modemi • PPP • Wi-Fi |
| 1. Fizički sloj |
|
Bluetooth RF • Fizički Ethernet nivo • ISDN • Modemi • RS232 • SONET/SDH • USB • Wi-Fi |
Internet Protocol (IP) je protokol za komunikaciju između izvora i korisnika preko internet mreže. Podaci preko IP-a se šalju u paketima i to samo između routera, a između svičeva (switch) u frame-ovima. Internet protokol je nepouzdan, jer ne osigurava da će paket podataka biti u ispravnom stanju ili, u najgorem slučaju, hoće li uopće doći.
Svaki uređaj na mreži se identificira pomoću IP adrese. IP adresa se prema trenutno važećem IPv4 protokolu sastoji od 32 bita. Često se ova 32 bita označavaju sa četiri decimalna broja odijeljena tačkama, npr. 192.168.1.21. IP adresa ima dva dijela: mrežni prefix koji identificira mrežu i broj hosta koji određuje pojedini uređaj na mreži. U zavisnosti od mrežnog prefixa, mreže se dijele u pet klasa: A, B, C, D i E. U upotrebi su prve tri klase koje se međusobno razlikuju prema broju hostova koje mogu imati i opsegu adresa na osnovu koji se utvrđuje veličina mrežnog prefixa.
Mreže koje operiraju na ovim protokolima definišu one koji im pristupaju preko specifičnih adresa Internet protokola, popularno nazvanim IP adrese. IP adresama se jasno definiše položaj i identifikacija korisnika i kompanije koja pruža usluge ostarivanja konekcije, ne čitavom Internet-u.
Nedovršeni članak Internet protokol koji govori o računarstvu treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.
