Razgovor:Bitka kod Nikopolja
Izvor: Wikipedija
Bitka kod Nikopolja odigrala se 25. septembra 1396. godine između udruženih hrišćanskih snaga i turskih snaga pod komandom sultana Bajazita. Glavni inicijator za pokretanje ovog krstaškog pohoda protiv turskog sultana Bajazita bio je ugarski kralj Žigmund. Hrišćanska vojska je bila veoma šarolika, bilo je tu vitezova iz cele zapadne Evrope, ali su najvatreniji među njima bili Francuzi. Procenjuje se da je hrišćanska vojska brojala preko 60 000 ratnika, što je za srednji vek bila ogromna vojska. Hrišćani su iz Budima krenuli niz Dunav, veoma lako zauzeli Vidin, i krenuli dalje prema Nikopolju. Nikopolj je bio dobro utvrđen grad sa jakom turskom posadom, zbog čega su hrišćanske snage počele sa opsadom grada. U međuvremenu turski sultan Bajazit bio je pod zidinama Carigrada, bezuspešno pokušavajući da ga zauzme. Kada je saznao za događaje kod Nikopolja pokrenuo je svoju vojsku, za koju se smatra da brojala oko 100 000 vojnika. Bajazitu se pridružio i njegov vazal srpski knez Stefan Lazarević sa svojim konjanicima oklopnicima. Bajazit je došavši kod Nikopolja razmestio većinu svojih snaga na brežuljkastom terenu, dok je pešadiju postavio podno brežuljka, čime je želeo da namami hrišćansku tešku oklopnu konjicu u zamku. Bitka je otpočela napadom francuske teške konjice koja je zbrisala tursku pešadiju podno brežuljka, ali je tada počelo zasipanje strelama francuskih oklopnika od strane Turaka sa brežuljka. Francuzi su morali da siđu sa konja kako bi se popeli na brežuljak, ali tada se tek ukazala glavnina turskih snaga. Turska konjica na čelu sa Bajazitom napala ih je i okružila, tako da su se francuski vitezovi našli u klopci. Videvši da Francuzi neće uspeti kralj Žigmund kreće u novi napad kako bi pomogao francuskim oklopnicima. Ovaj ugarski udar bio je veoma žestok i izazvao je paniku kod Turaka, pa je delovalo da će hrišćani ipak uspeti da poraze turske snage. Međutim, u bitku tada ulaze srpski oklopnici na čelu sa knezom Stefanom i kreću direktno na ugarskog kralja obarajući ugarsku zastavu, čime se stvorio dojam da je kralj Žigmund ili zarobljen, ili ubijen. Posle obaranja ugarske zastave, sultan Bajazit ohrabruje svoju vojsku, stavlja se na čelo novog napada i okreće bitku u svoju korist. Kod hrišćanske vojske dolazi do pometnje i rasula. Oni počinju sa povlačenjem prema Dunavu, ali tamo nije bio dovoljan broj brodova koji bih prevezao. Počinje masovno ubijanje hrišćanske vojske. Kralj Žigmund je jedva uspeo da izvuče živu glavi iz bitke. Ova bitka je bila jedan od najtežih poraza hrišćanske vojske od strane Turaka.Bitka je izgubljena iz više razloga, prvo, zbog nedostatka jedinstvene komande, drugo, zbog nepoznavanja tuurske ratne taktike, treće, zbog nemanja plana bitke. Međutim, posle ove bitke Bajazit nije iskoristio u potpunosti stratešku inicijativu koju je sada imao. Razlog za ovo treba tražiti u sultanovoj bolesti, ali i u iscrpljenosti turske vojske. Iako je Nikopoljska bitka bila jedna od najvećih i nakrvavijih bitaka srednjeg veka, ona nema veliki istorijski značaj, jer se posle nje ni politička, a ni vojna situacija u Evropi nije značajnije izmenila.
