Katalog poštanskih maraka

Izvor: Wikipedija

[uredi] Katalog poštanskih maraka

Pod štamparskim tabakom podrazumevaju se sve marke prenesene sa jedne ili više štamparskih ploča na papir. Broj maraka u štamparskom tabaku ovisi o veličine papira koji se koristi u stroju, kao i od tehničkih uslova izrade. Šalterski prodajni tabak maraka je tabak koji se pušta u prodaju preko postanskih šaltera, a obično sadrži 50 ili 100 maraka. Međutim, broj maraka u šalterskom tabaku može biti i veći, odnosno manji, što ovisi od odluke poštanske uprave.

Šalterski tabak kod kojeg broj maraka ne prelazi 25 primjeraka, a naročito kada je na ivicama tabaka odštampan prigodan tekst ili simboli, interesantan je za sakupljače kao »tabačić« i može predstavljato posebnu filatelističku vrijednost.

Marke sa privescima (»tabsn). Neke marke izrađuju se sa posebnim dodatkom papira, koji je uz marku bilo sa koje strane. Privezak (»tabs«) može biti nezupčan (produžetak slike marke) ili zupčan (kao sastavni deo marke). Privezak može, nadalje, biti uz svaku marku u tabaku, kao na primer; jugoslovenske marke br. 117/22 (PEN-klub) i br. 430 (Košir) ili samo uz pojedine marke u tabaku, kao što je kod jugoslovenskih maraka br. 303/4 (Filatelistička izložba). Kao privezak ivične marke u tabaku, može se smatrati i onaj deo ruba ili margine tabaka, koji se može produženim zupčanjem marke odvojiti od ostalog dela ruba kao sastavni deo marke. Ako su marke nezupčane,onda se tu podrazumeva odvajanje maraka sa priveskom od ostalih maraka s priveskom, putem rezanja. Ivični privesci su posebno zanimljivi, ako je na niima štampan neki tekst ili znak, koji se u celini može odvojiti uz jednu marku. Stoga se marke sa ivičnim priveskom, prema retkosti i značaju, procenjuju najčešće više.

Greške u štampi mogu nastati na više načina. Događa se, da se pojedine marke odštampaju u boji ili papiru neke druge vrednosti. Postoje pretisci u bojama drugih vrednosti, ili se kod štampanja delovi slike marke (okvir, sredina ili natpis) izrade obrnuto ili u bojama nekih drugih maraka. Greške se događaju i kod pogrešnog slaganja štamparskog sloga.Na primer, kod maraka privremenog izdanja iz 1922/24. godine Jugoslavije (br. 22), gde je slučajno umetnuta brojka »9« umesto »8«. Postoje greške koje nastaju usled oštećenja klisea, ili pogrešno sastavijene štamparske ploče, u koju su jedan ili više klišea drugih vrednosti pogrešno ubačeni. Na primer, kod prvog redovnog izdanja porto-maraka Jugoslavije (br. 9), gde je kliše od 10 para umetnut umesto klišea od 10 dinara.

Makulatura

U promet se puštaju samo ispravne marke. Marke sa nedostacima u izradi (greške u štampi, zamrljane, dvostruko ili delimično zupčane, bez gume itd.) odbacuju se kao makulatura. Marke iz makulature se uništavaiu, ali, ponekad, na nedozvoljen način dospevaju i na filatelističko tržište.

»Tet-beš«

»Tet-beš« (lete-beche), Ova se greška pojavljuje kad se u sastavljanju štamparske ploče jedan ili više klišea umetnu nepravilno, tako da stoje obrnuto u odnosu na druga susedna klišea u štamparskoj ploči. Ovako odštampane marke mogu biti u vodoravnom ili uspravnom paru. Poznat je ovako štampan horizontafni par novinskih maraka Srbije od 1 pare sa likom kneza Milana (br. 41), kao i porto-marka Srbije iz 1904. godine od 20 para (7/a). Pojedine države, međutim, namerno štampaju marke u »tete-beche«, obično u filatelističke svrhe.

Vrste maraka

Poštanske uprave izdaju više vrsta poštanskih maraka koje se međusobno razlikuju po tome, da li se koriste za plaćanje poštanskih usluga prilikom prijema ili isporuke pošiljaka, kao i prema vrsti i načinu otpreme pošiljaka.

Tako imamo:

• I. Franko marke koje služe za frankiranje poštanskih pošiljaka prilikom prijema i
• II. Porto-marke koje služe za portiranje-poštanskih posijaka koje nisu uopšte ili nisu dovoljno frankirane. Ova se poštarina najčešće naplaćuje od primaoca u dvostrukom iznosu.

Franko marke mogu biti:

• A Redovne marke za opštu upotrebu, nazivaju se i franko marke;
• B Redovne marke za vazdušnu poštu, koje služe za frankiranje pošiljaka za otpremu vazdušnim putem. Nekada je njihova upotreba bila nevažeća za poštanski saobraćaj površinskim putem (1 izdanje maraka za vazdušnu poštu Jugoslavije br. 149—153). Kasnije se, međutim, njihova upotreba u tom pogledu nije više ograničavala. U nekim katalozima ova vrsta maraka obeležava se posebnim znakovima, ili je izdvojena u posebne grupe i numerisana posebnim rednim brojevima.
• C Prigodne marke, koje svojom slikom ili motivom obeležavaju neki značajan događaj, jubileJ ili datum iz nacionalne ili svetske istorije, značajne sportske i druge manifestacije itd.One mogu biti i sa doplatnim viškom,koji nema poštansku frankaturnu vrednost,već ide u korist raznih udruženja i organizacija, kao i humanitarnih i sosijalnih ustanova. Prigodne marke mogu svojim slikama da ističu važnost i bogatstvo iz raznih oblasti privrednog, kulturnog i društvenog života, ili datumom izdanja takođe obeležavaju značajne događaje i jubileje. Sve prigodne marke mogu, istovremeno, da budu namenjene i za vazdušnu poštu.

S obzirom na vrstu pošiljaka, odnosno usluga, postoje i slijedeće franko marke:

• Novinske marke: upotrebljavaju se samo za pošiljke novina. koje obično uživaju povlašćenu tarifu. Sada se ova poštarina plaća u gotovom.
• Službene marke: namenjene su za frankiranje pošiljaka državnih organa i ustanova. Na području Jugoslavije prvi put su bile uvedene za vreme drugog svetskog rata u okupiranoj Hrvatskoj i Srbiji. U FNR Jugoslaviji izdata Je serija ovih maraka krajem 1946. i bila je u upotrebi do kraja 1948. godine. Međutim, od početka 1949. godine ove marke mogle su se upotrebljavati i za frankiranje privatnih pošiljaka i tako su postale redovne franko marke.
• Doplatne marke: obavezno se lepe na pošiljkama u određenom vremenskom periodu, pored redovnih maraka. Na primer, jugoslovenske doplatne marke Crvenog krsta obavezno se lepe na pošiljkama za vreme Nedelje Crvenog krsta, ali označenu vrednost na njima ne zadržava pošta, nego se izdvaja u korist organizacije Crvenog krsta.
• Ekspresne marke: upotrebljavaju se za hitnu dostavu poštanskih pošiljaka, u kom slučaju se plaća i povećana poštarina.Na jugoslovenskom području bile su u upotrebi ekspresne marke bivše austro-ugarske monarhije.

Pored ovih, postoje i druge vrste maraka kao: paketske, telegrafsk&, telefonske, za i potvrdu prijema itd. Novotisak. Ponekad se naknadno štampa obično u filatelističke svrhe, neko izdanje maraka kojeg već odavno nema u prometu, i to sa originalnih klišea i ploča, ali skoro uvek se razlikuje od originala. U katalogu se pominju marke Bosne i Hercegovine npr. Izdanje 1900/1901. koje ]e 1911. godine austrijska poštanska uprava izdala i u novotisku.

Eseji

Esejima se nazivaju odštampani nacrti maraka koji nisu usvojeni i odobreni za izdavanje. Retuši. Kada, obično zbog upotrebe, klišea pokazuju tragove oštećenja, pribegava se popravci, retuširanju crteža. Ono može biti većih ili manjih razmera. Na primer, marka Jugoslavije br. 48. Ugledni primerci. Na ugledne primerke maraka koje poštanske uprave čuvaju u službene svrhe, stavljaju se odgovarajući natpisi (pretisci), koji označavaju karakter takvih maraka (specimen, muster, muestra, saggio, obrazec itd.). Marke sa ovim pretiskom nemaju frankaturnu vrednost.

Papir

Za izradu maraka upotrebljava se različit papir. Kod nekih je razlika očigledna, a kod drugih tako mala da se teško može raspoznati. U drugom slučaju preporučljivo je da se, radi određivanja vrste papira, vrši upoređenje sa što većim brojem maraka istog izdanja. Kod maraka jugoslovenskih izdanja javijaju se uglavnom sledeći papiri:

• Običan papir. Marke se najčešće štampaju na običnom papiru.To je papir za svakodnevnu upotrebu (knjige, časopisi i dr.). Ovaj papir nije jednoobrazan i istog kvaliteta. Razlikujemo: ručni, mašinski, glatki, satinirani itd. U ovu grupu dolaze svi oni papiri, kod kojih se ne uočavaju karakteristike niže nabrojanih naročitih vrsta papira.Ovaj papir je ujedno i najčešći kod jugoslovenskih maraka.
• Prugasti papir. Ova vrsta nastaje kada vlažna masa za pravljenje papira prođe ispod valjka koji ima pričvršćene tanke žice. Ove se žice utisnu u mariu papira, koja dalje prolazi kroz valjke za glačanje,pa se ta udubljenja ispune žitkom masom, koja je prozirna kada se osuši. Marke štampane na ovom papiru lako se raspoznaju kada ih držimo prema svetlosti. Zavisno od toga kako je tabak pušten u mašinu za štampanje, pruge na papiru odnosno markama, mogu biti uspravne ili vodoravne.
• Brazdasti papir.Ovaj papir nije neka posebno izrađena vrsta, već je nastao slučajno, kod starijih, nepreciznih načina izrade.Naime,na drvenonri valjku se postepeno nalepi tanki sloj žitke, lepljive mase,koja otvrdne.Ova se masa odstranjuje struganjem tzv. »šmirgl« papirom.Kada se ovo ne učini dovoljno precizno, a naročito ako se struganje obavlja grubim šmirgl papirom, na valjku ostaju prugasta udubljenja, koja se utisnu u meku masu papira i obrazuju paralelna udubljenja, brazde.Kako se na valjku udubljenja brzo ispune žitkom masom, brazde bivaju sve pliće, dok najzad papir ne postane potpuno gladak. Prema tome, vidljivost brazda na markama nije uvek jednaka.Brazde se najbolje primećuju kada marku držimo na tamnoj podlozi prema jačoj svetlosti, tako da pada okomito na pravac brazdi.
• Vlaknasti papir.Kada se u masu za pravljenje papira pomešaju tanki svileni končići, nastaje vlaknasti papir. Svileni končići, vlakna,raspoznaju se slobodnim okom na poleđini marke ili neobojenim rubovima oko slike. Vlakna mogu biti raziičite boje.
• Kredasti papir.Kredasti papir je prevučen tankim slojem rastopIjene krede i lako se raspoznaje po sjaju na prednjoj strani.
• Porozan papir.Porozan papir se raspoznaje kada marku gledamo prema jačoj svetlosti, pa izgleda da je marka izbušena vrhom igle,negde više, negde manje.
• Caklasti papir.To je mekan papir pune strukture koji gledan prema jačoj svetlosti pokazuje svetlucave tačkice. Za razliku od poroznog kod ove vrste papira površina ostaje potpuno zatvorena.
• Papir sa mrežastom strukturom. Kada ovu vrstu papira gledamo prema svetlosti raspoznaju se tamne i prozime kratke pruge, koje se pružaju uzduž i popreko, tako da daju izgled mreže. Porozan, caklasti i papir sa mrežastom strukturom smatraju se podvrstom običnog papira.
• Obojen papir.Za štampanje maraka upotrebljava se i obojeni papir. Obojenost može biti samo s jedne ili sa obe strane (Srbijasr. 1—4 i br.5).

Debljina papira. Postoji tanak, vrlo tanak, pelir, običan i debeo papir. Debljina papira na kome se štampaju marke vrlo je raztičita.Pelir papir nekada je potpuno različit, na primer, Srbija br. 171,Kraijevina Jugoslavija br. 97a, 98a i 108a. Kod drugih maraka je samo mala razlika u debljini, koja često nije veća od 0,02 mm. Kod tih maraka moramo vršiti upoređenje merenjem.

Vodoznak

U cilju sprečavanja falsifikovanja, marke se štampaju i na papiru sa vodoznakom koji se sastoji iz pravih ili krivih linija, slova, grbova i drugih raznih znakova.Izrada ovog papira je ista kao i kod prugastog. Prema tome i prugasti papir je u suštini papir sa vodoznakom.Vodoznak se često dobro primećuje kada se marka gleda prema svetlosti. Ako se tako ne vidi, marku stavimo licem na crnu podlogu koja ne upija benzin, pa poleđinu marke prelijemo sa nekoliko kapi čistog benzina.

Boja maraka Određivanje i raspoznavanje boje maraka jedno je od najtežih pitanja u filateliji. Kada se marke više puta štampaju (najčešće franko marke), pojedine vrednosti pojavljuju se u više nijansi. To nastaje stoga što boja upotrebljena za drugo štampanje nije ista kao kod prethodnog već slična. Ove se razlike javljaju skoro uvek u emisijama sa velikim tiražom i koje se štampaju više puta. Određivanje boja u takvim slučajevima vrši se najlakše upoređenjem.Kada su marke štampane u više boja, to je u opisu izdanja navedeno. Ako su marke štampane tako da je okvir u jednoj a sredina u drugoj boji, onda je kod maraka gde je okvir ili sredina u istoj boji to u opisu izdanja navedeno, a pored svake marke naznačena je samo boja koja se menja, na primer Srbija br. 104—114.Ako su boje okvira i sredine različite to je naznačeno kod svake marke (npr. Izdanje Crne Gore 1896. godine povodom 200-godišnjice dinastije, br. 52—63). Kod maraka koje su štampane na obojenom papiru navedena je boja marke i boja papira na kome je marka štampana. Boje maraka kod kojih je boja mešana, naznačene su tako dase boja koja preovlađuje nalazi na kraju naziva.Kod maraka sa pretiskom boja pretiska navedena je u opisu izdanja ako je boja pretiska kojom je izdanje preštampano ista.Ako je boja pretiska kod pojedinih maraka jednog istog izdanja različita, to je navedeno pored svake marke u zagradi.

Gumiranje

Nežigosane marke na poieđini su gumirane, mada neke zemlje izdaju mai-ke i bez gume iz klimatskih ili drugih razloga (Kina, neke holandske i portugalske kolonije). U početku je postojalo ručno, a sada se sve više upotrebljava mašinsko gumiranje. U poslednje vreme upotrebljava se i prethodno gumirani papir.Ovaj papir upotrebljava se i za štampanje nekih naših maraka.Guma može biti različite kakvoće, izgleda i boje (glatka, brazdasta, bela,smeđa itd.).Marke bez gume imaju manju, katkad i znatno manju vrednost.Radi dobijanja u vrednosti, pojedinci pribegavaju naknadnom, lažnom gumiranju.

Zupčanje Marke se štampaju u većim ili manjim tabacima.Jedna od druge dele se sečenjem, probodom i zupčanjem. Sečene marke nazivaju se nezupčane.Probod može biti u pravim linijama-crtast ili u obliku testere- pilast.Odvajanje maraka sa probodom je veoma teško.Zupčanje se obavlja mašinama i različitim zumbama, pri čemu prema vrsti zumbe imamo linijsko, češljasto i okvirno zupčanje. Kod linijskog zupčanja zumbe stoje u pravoj liniji u odnosu na prostor između dva reda maraka,Prvo se zupčaju marke u jednom pravcu, a zatim u drugom. Kod ove vrste zupčanja često se pojavljuju decentrirane marke.Ovaj način zupčanja se poznaje po tome što uglovi maraka nisu pravilni, a ni jednaki, i često izgleda da nedostaje neki od uglova. Kod češljastog zupčanja zumbe su poređane u obliku češlja tačno u veličini maraka koje treba da se zupčaju i prema broju maraka u jednom redu.Prvo se probuši jedan red maraka, tako da svaka pojedina marka bude zupčana sa tri strane, a zatim mašina pomakne tabak tačno za dužinu maraka, pa se zupčanjem narednog reda završi prethodnl i tako sve do kraja tabaka.Ovako zupčane marke raspoznaju se po tome, što su im uglovi jednaki i pravilni, jer je u sredini, gde se redovi zubaca seku, uvek deo rupice. Kod okvirnog zupčanja zumbe su postavljene tako da se sve marke zupčaju u isti mah sa sve četiri strane. Razdvojene, marke zupčane na ovaj način,iste su kao češljasto zupčane.Zumbe kojima se zupčaju marke nisu sve jednake, jedne su gušće, druge ređe. Za određivanje veličine zupčanja usvojena je mera kod koje se utvrđuje koliko ima rupa na 2 cm dužine. Zupčanje se meri zubomerima sa skalama sve do jedne četvrtine zupca.Kod opisa maraka obično se uzima najviše polovina zupca.Veličina zupčanja navedena je kod opisa izdanja. Kad je navedena samo jedna veličina, npr. 12 1/2, onda to znači da su mnarke sa sve četiri strane zupčane 121/2. Ako je navedeno npr. 11 : 111/2, to znači da su zupci na gornjoj i donjoj ivici marke 11, a na desnoj i levoj 11 1/2. Kada je marka samo sa jedne strane drugog zupčanja to je izričito navedeno. Na primer Srbija broj 65 B 13 : 13 1/2, dole 11 1/2,što znači na gornjoj ivici zupčanje je 13, desno i levo 13 1/2, a dole 11 1/2. Ako na marki ima tri vrste zupčanja, na primer kod maraka Bosne i Hercegovine,Ser. 39—54 9 1/4 : 10 1/2 :12 1/2, što znači da su dve strane zupčane 9 1/4, treća 10 ½. a četvrta 12 ½.Nezupčane marke obeležavaju se znakom D. Stanje maraka. Marke se sakupljaju nežigosane iii žigosane. Nežigosane marke treba da su očuvane, sa svežom i originalnom bojom i da imaju ispravnu gumu. Ukoliko je guma potpuno neoštećena i bez »falca«, marka je vrednija. Žigosane marke treba da budu čisto i uredno žigosane. Neke žigosane marke znatno su ređe od nežigosanih. Zbog toga treba obratiti pažnju na ispravnost žigova tj. da li se radi o originalnom poštanskom žigosanju ili su marke žigosane uslužno (na zahtev pojedinaca za vreme tečaja maraka) ili naknadno (žigosane posle njihovog povlačenja iz upotrebe).

Serije maraka Marke se izdaju pojedinačno ili u nizovima od više vrednosti, u tzv. s e r i j a m a. Pojedine serije sastoje se od dva ili više primeraka maraka. Brojke u zagradama, posle broja serije, označavaju od koliko se primeraka sastoji odnosna serija maraka.Kompletna serija sadrži sve primerke maraka jednog izdanja.Pojedine primerke iz serije nazivamo rasparima.

Falsifikati Falsifikati mogu biti na štetu sakupljača i pošte.U drugom svetskom ratu pojavio se još jedan poseban vid falsifikata kao ratno propagandno sredstvo.Radi zaštite od falsifikata vrši se ispitivanje ispravnosti maraka,pretiska i žigova.To rade određeni ispitivači - stručnjaci, koji o tome izdaju tzv. ateste, potvrde o njihovoj ispravnosti.Kada su svi elementi na markama falsifikovani (papir, boja, pretisak, zupčanje) radi se o potpunom falsifikatu.Ukoliko su falsifikovani samo neki elementi, onda su to nepotpuni ili delimični falsifikati (lažni pretisak ili zupčanje, žigosanje itd.)

Cijene maraka Cene maraka su navedene u dve kolone: u prvoj su cene za nežigosane, a u drugoj za žigosane marke.Izuzetno za neka izdanja maraka navedene su cene u tri kolone, s tim što prva kolona (**) sadrži cene za nežigosane marke bez falca, druga kolona (*) za nežigosane sa falcom, a treća kolona (0) za žigosane marke. Ispod svakog izdanja naznačena je cena za celu seriju, nežigosanu i žigosanu. Ako postoje koverti sa celom serijom žigosanom specijalnim žigom, to je označeno uz oznaku cene. Kod maraka gde za pojedine primerke postoje različite cene (zbog boje, zupčanja,osobenosti i dr.) u cenu za seriju ulaze marke najjeftinije vrste.Kada su žigosane marke vrednije od nežigosanih, uslužno ili lažno žigosani primerci najčešće vrede koliko i nežigosani, a ponekad i manje.Kada umesto cene stoji crtica, to znači da se iz raznih opravdanih razloga ne može odrediti cena marke, pa se za nju postiže tzv. ljubiteljska vrednost (cena po sporazumu).Ako je mesto za cenu prazno, znači da ta marka u toj rubrici ne postoji ili nije poznato da postoji. Kvalitet maraka. Kataloške cene maraka određene su za potpuno ispravne marke, prosečnog kvaliteta. Za birane marke prvoklasnog kvaliteta, za tzv. luksuzne primerke cena je veća. Ovo vredi naročito za klasične marke. Ispravnom markom smatra se ona koja nije zacepljena, kod koje nijedan zubac nije otkinut, niti je papir kako sa lica tako i sa naličja zaderan odnosno zagreban. Kada zaderanu marku gledamo prema svetlosti, tanka mesta su providna i za nju se obično kaže da ima »prozor«. Ako je zupčanje ili sečenje maraka loše izvedeno,pogotovo kada nedostaje deo slike marke takva se marka ne smatra potpuno ispravnom i za nju se kaze da je »decentrirana«. Žigosana marka smatra se neispravnom ako je žig suviše zamrljan, ili je marka uprljana mastilom ili kakvom drugom bojom,Pod markom prvoklasnog kvaiiteta smatra se ona ispravna marka koja je i dobro centrirana, tj. kod koje je bela ivica oko slike marke na sve četiri strane podjednako široka. Kod nezupčanih maraka što je ivica šira smatra se marka lepšom. Boja marke treba da je potpuno očuvana. Kod nežigosanih maraka treba da je i guma ispravna.Pojedini, naročito mladi filatelisti,često u svoje zbirke stavljaju samo marke sa netaknutom gumom. Protiv ovoga načina sakupljanja maraka sve više negoduju ozbiljni filatelisti. Marka sa malim ostatkom lepka (»falca«), ili lepkom koji pokriva manji deo gumirane površine, potpuno je ispravna marka. Naročito je neopravdano tražiti klasične marke sa netaknutom gumom. Uostalom, na svim velikim filatelističkim izložbama koje su do danas održane, marke su lepljene na albumske listove, iako se radi i o najvećim retkostima.

Numerisanje maraka U katalogu su marke numerisane rednim brojevima, počevši sa brojem 1 za svako područje. Pojedina izdanja se više puta štampaju i tom prilikom se učine neke izmene u papiru, boji ili zupčanJu. Ovakve marke po pravilu ne dobijaju nov redni broj, već su pored osnovnih maraka posebno navedene. To isto važi i za specijalitete-osobenosti u slici marke, štampi, pretisku, zupčanju itd.

Veličina tiraža

Kada su podaci o tiražu maraka poznati dati su u zagradama, odmah posle opisa boje maraka. Ako je u tekstu ispod opisa, označeno koliko je serija odštampano, onda brojke u zagradama označavaju prodate količine (npr. Jugoslavija br. 140-142 i 186-187).

Frankaturna važnost

Marke mogu imati neograničenu ili ograničenu važnost, tj. za frankiranje poštanskih pošiljaka mogu se upotrebljavati u neodređenom ili određenom vremenskom periodu, što zavisi od nadležnosti organa koji donosi rešenje o njihovom puštanju i povlačenju iz prometa. Kod svake serije, gde je to poznato,označen je datum važnosti upotrebe. Marke se mogu pustiti u prodaju i pre datuma njihove frankaturne važnosti, što se takođe određuje rešenjem nadležnog poštanskog organa.

Lepljenje maraka vrši se specijalnim lepkom za marke, tzv. falcom. Pri upotrebi treba voditi računa o tome da falc ne ošteti marku i da ne pokriva njenu celu gumiranu površinu i da se ne stavlja preko zubaca. Odlepljivanje maraka najbolje se vrši na taj način što se marke sa delovima papira, na koje su zaiepljene, potope u mlaku vodu.Kada se marke odvoje od papira treba ih isprati u čistoj vodi i staviti među listove upijajućeg papira da se dobro osuše.Marke ne treba dugo držati u vodi, naročito one koje su štampane u bojama osetljivim na vodu (ljubičasta, jorgovanasta, oranž i dr.).Takođe marke izrađene na kredastom papiru ne treba potpuno potapati, već ih ostaviti na površini okrenute licem na gore, dok se papir dobro nakvasi i lako se odvoji od marke. Ovo stoga, što bi se u protivnom slučaju isprao i sloj krede sa površine marke.Marka je dobro oprana ako na poleđini nema ostataka gume ili papira na kome je bila zalepljena. Celine su poštanske vrednosnice (koverti, dopisne karte, uputnice i dr.) na kojima je odštampana i odgovarajuća poštanska marka, ili oznaka vrednosti. Cela pisma. Koverti ili dopisnice na kojima su zalepljene i poništene poštanske marke, nazivaju se i »cela pisma«. Marke na pismima, dopisnicama ili novinama, cene se mnogo više od odlepljenih maraka, naročito kod ređih maraka starijih izdanja. Koverat prvog dana, Pismo sa nalepljenim markama koje su žigosane žigom datuma izdanja, odnosno prvim danom frankaturne važnosti tih maraka (»PD«), naziva se “Koverat prvog dana” (First Day Cover« ili skraćeno »FDC«).Ovakvi koverti često se žigošu žigom koji nosi i oznaku "Prvi dan« (ta oznaka odštampana je na koverti ili obeležena ručnim žigom), čime se ističe karakter ovakvih koverata. Prigodan koverat. Specijalno izrađen koverat koji je ilustrovan na levoj adresnoj strani, obično crtežom ili simbolom i prigodnim tekstom, kojim se obeležava izvestan događaj, jubilej i slično,sa nalepljenim markama bilo kog izdanja i žigosanim odgovarajućim prigodnim poštanskim žigom, naziva se prigodan koverat.Prigodne koverte najčešće izdaju filatelistička društva ili organizatori proslava, jubileja i sl. Neke poštanske uprave uz svoja prigodna izdanja maraka izdaju i poseban koverat sa istim obeležjima, pa se on koristi kao zvaničan koverat prvog dana (FDC) a istovremeno i kao prigodan koverat kada su marke žigosane odgovarajućirn prigodnim žigom.

Maximum karta [carte maximum) je idealna filatelistička celina u vidu poštanske karte na kojpj je reprodukovan motiv koji tematski odgovara prigodnom izdanju marke nalepljen na karti, na strani slike, i žigosane žigom prvog dana ili odgovarajućim prigodnim poštanskim žigom.

Ministarski albumi. Kod nekih izdanja redovnih i prigodnih maraka Kraljevine Jugoslavije bili su izdati tzv. "ministarski albumi"koji su se sastojali od četveraca [nezupčanih i negumiranih) štampanih na istom papiru i u boji maraka.

Prigodan poštanski žig je poštanski žig mesta i datuma sa crtežom, simbolom ili prigodnim tekstom kojim se i na ovaj način obeležava izvestan događaj, proslava i sl., a upotrebljava se samo u određenoj pošti za određeno vreme.Ovaj žig može imati različite oblike i može biti u upotrebi sa nepokretnim datumom jednog dana, i!i sa pokretnim datumom više dana.Otisak ovog žiga ima zvanično obeležje kao i svaki redovan poštanski žig.Ako se ovim žigom žigošu marke na dan njihovog izdanja, onda on ujedno predstavlja i žig "prvog dana« (PD). Filatelistički pribor.U filatelistički pribor, neophodan za rad sa markama, spadaju: pincete, lupe, albumi, klaseri, zubomeri i sl.

Za širu specijalizaciju i proučavanje pojedinih izdanja maraka sa područja Jugoslavije treba se služiti priručnicima koje je izdao Filateiistički savez Hrvatske, a koristiti i ostalu stručnu literaturu.