Grnčarija
From Wikipedia
Grnačar je jedno od najstarijih zanimanja kojima se čovek bavi od pamtiveka.
Osnovni postupak je da se izabere odgovarajuća vrsta zemlje koja se potom pomeša sa vodom i dobro premesi. Dobija se testasta masa koja se potom oblikuje u različite oblike.
Pronalaskom grnčarskog točka postupak izrade predmeta koji su okrugli je veoma ubrzan. To se pre svega odnosi na posude kao što su vaze, lonci i sl...
Po završetku izrade predmeta, isti se ostavlja u hladovinu, na promaju, da se suši.
Ako se želi dobiti glazura i boja na gotovom proizvodu, onda se on premazuje, oslikava, materijalima koji imaju funkciju boje.
Grnčarija je potom peče u specijalnim pećima (na drva - primitivnije ili električnu struju - modernije). U zavisnosti od tehnologije pečenja i veličine predmeta, ono može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Posle pečenja, hlađenje mora biti postupno da predmeti nebi popucali. To se i pored najveće pažnje ipak dešava, a obim štete, zavisi od veštine majstora koji to radi.
U Srbiji je najpoznatija grnčarija iz okoline Užica. Tu nedaleko od Užica u selu Zlakuse postoji veoma kvalitetna glina koja se mešanjem sa kvarcnim mlevenim kamenom koristi za izradu lonaca, peka (tepsija za meso)... Nadaleko je čuven Vojnički pasulj, Svadbarski kupus i drugi Užički specijaliteti su pečeni u toj grnčariji i time dobili poseban ukus.
Postoji i veliki broj umetnika koji se bave grnčarijom. Termin koji oni koriste za sebe je da su keramičari.
Ovde treba pomenuti i porcelan kao najfiniji tip grnčarije, koji je nateži za izradu ali najfiniji i najskuplji. Čuven je češki i kineski porcelan.
