Аеро-2
Из пројекта Википедија
| Икарус Аеро-2 | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Опис | ||
| Улога | Авион за обуку | |
| Посада | 2, ученик, наставник | |
| Први лет | 25 април 1940 | |
| Димензије | ||
| Дужина: | 8.23 m | |
| Размах Крила: | 10.50 m | |
| Висина: | 2.64 m | |
| Површина Крила: | 17.4 m² | |
| Масе | ||
| Празан: | 564 kg | |
| Максимална полетна: | 978 kg | |
| Оптерећење крила: | 56.2 kg/m² | |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина: | 224 km/h | |
| Долет: | 745 km | |
| Плафон лета: | 4930 m | |
| Брзина уздизања: | m/min | |
| Погонска Група | ||
| Мотор: | Де Хавиланд Џипси Мајор 10, 108 kw (145 ks) | |
| Снага/Маса: | 0.11 kW/kg | |
Икарус Аеро-2 је војни авион за обуку са клипним мотором. Грађен је после Другог Светског рата иако је конструисан пре рата.
[уреди] Развој
Аеро-2 је конструисан на основу захтева Југословенског Ратног Ваздухопловства за модерним тренажним авионом као замена за Физир ФН двокрилце. Мотор је био Де Хавиланд Џипси Мајор пошто је то био веома успешан мотор за тренажне лаке авионе. Икарусов предлог, конструисан од стране Бориса Цијана и ђорђа Петковића је изабран испред два конкурентска предлога, али производња није започела због избијања Другог Светског рата. После рата је саграђено 248 примерака и у ЈРВ су били у употреби од 1948 до 1959 године. После тога су предати на употребу Ваздухопловном Савезу Југославије.
[уреди] Опис
Аеро-2 је нискокрилац са седистима ѕа ученика и наставника у тандему, са отвореном кабином (касније верзије су имале поклопац). Стајни трап је био фиксан, неувлачећи а на репу је имао скију.
[уреди] Погледај
Сличан авион: Милес Магистер (Miles Magister) Развој: Аеро-2 - Аеро-3
