Акварел
Из пројекта Википедија
Сама ријеч акварел долази од ријечи аква (aqua) - вода, која је латинског поријекла. Италијани су ту ријеч претворили у акварело (aquarello) и то у нашем преводу значи водена боја.
Акварел се добија мјешањем ситно мљевених и пажљиво одабраних пигмената а за везиво се користи гумиарабика. Водом разријеђене боје се на папир наносе меканим кистовима.
Папир који се користи за сликање акварелом треба да буде високе грамаже, те да се добро натегне на равну површину да не би долазило до савијања.
У техници акварела се не користи бијела боја, пошто свијетле и тамне тонове добијамо додавањем више или мање воде. Дијелове слике који требају да остану бијели, остављамо несликаним.
Акварелне боје карактерише прозирност и прозрачност те се сликањем боје на боју могу добити изванредни тоналитети поетичног карактера.
Два основна начина рада акварелним бојама су:
[уреди] Рад на сувој подлози
Овим начином рада се боја сваки пут наноси на суву подлогу, тј. сачекамо да се први слој боје коју смо нанијели осуши, па тек онда наносимо други, итд. Због прозирности акварела могуће је видјети предходне слојеве боје, што нуди могућности за карактеристичан тонски и колористички израз.
[уреди] Рад на мокрој подлози
Папир се најприје навлажи чистом водом помоћу киста, спужве или памучне крпице преко цијеле површине, а могуће је овлажити само дијелове папира на којима желимо ефекте преливања и спонтаног мјешања боја. Нове могућности ликовног израза добијамо тако што оставимо слику да се осуши те онда можемо да наставимо са сликањем.
