Албин Вилхар

Из пројекта Википедија

Албин Вилхар (1902 - 1975)

Рођен је у Постојни. Основну школу завршио је у родном месту а гимназију у свештеничком интернату у Шент Виду - Љубљана у Словенији. После завршене средње школе годину дана је студирао теологију у Љубљани а затим напустивши ту оријентацију наставио студије класичне филологије у Љубљани и Бечу. Године 1924. одбранио је на универзитету у Љубљани докторску дисертацију ο делима хеленистичког песника Партенија под насловом „Избрана впрашања ο Партхени-ју“ (Quaestionaes Partheninae).

После припајања Постојне Италији и позива да служи италијанску војску, прешао је у Југославију и почео да ради као професор у гимназији. Веома кратко време радио је у гимназији у Новом Месту а затим је премештен у Зајечар. Боравак у Србији који је трајао све до његове смрти карактерисао је као најсрећнији период свога живота. После гимназије у Зајечару био је премештен у Сремске Карловце, затим Нови Сад, Земун и Београд где је више година радио у ИИ мушкој гимназији и на крају у класичној и гимназији. Његов стручни рад одвија се током целог активног живота и времена у коме је био пензионер и садржи поред више оригиналних радова и велики број превода са страрогрчког, латинског, не-мачког, француског, енглеског и италијанског језика.

Од ауторских дела наводимо:

1. Докторска дисертација: Избрана впрашања ο Партенију, 1924.
2. Ђурђевдан и римске парилије. 1926. Зајечар, годишњи извештај гимназије.
3. Орфеј и орфизем. Студија ο грчкој религији, 1931, Љубљана
4. Zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927.
5. Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928.
6. Латински цитати, 11 издања. Матица српска и „Дерета“, 2002.
7. Читанка за В разред гимназије (Латинска), 1929.
8. Уџбеник латинског језика за И разред гимназије, 1966.
9. Уџбеник латинског језика за ИИ разред гимназије, 1966. Оба ова уџбеника штампана су и на албанском језику.
10. Легенде ο јунацима старог Рима, 1967, Народна књига и „Дерета“, 2002.
11. Уџбеник енглеског језика (у заједници са пук. П. Ећимовићем) за војне академије, 1945.
12. Српскохрватско-словеначки речник, Љубљана, 1927.
13. Словеначко-српскохрватски речник, Љубљана, 1927.
14. Немачко-српски речник, Београд, 1941.
15. Српско-немачки речник, Београд, 1941.
16. Италијанско-српскохрватски речник, Београд, 1957.
17. Српскохрватско-италијански речник, Београд, 1963.

Преводилачки рад обухвата преводе са словеначког, немачког, енглеског, латинског, старогрчког, италијанског и француског језика.

1. Жлебник: Општа историја школства и педагошких идеја, 1960, Научна књига, Београда.
2. Жлебник: За племенитије међуљудске односе, Народна књига Београд.
3. А. Ведам: Приручник „Б“ за радио аматере, 1953, Техничка књига, Београд.
4. Аксел Мунте: Књига ο Сан Микелу, 1969, Београд.
5. Х. Џ. Велс: Рат планета, 1951, Техничка књига, Београд.
6. Џозеф Конрад: Фреја са седам острва, 1960, Џепна књига.
7. Чарлс Озгуд: Метод и теорија у експерименталној психологији, 1964, Савремена школа.
8. Сигмунд Фројд: Тумачење снова И-ИИ, 1969, Матица српска.
9. У књизи „Поетика хуманизма и ренесансе“ у заједници са другим преводиоцима је превео текстове са латинског и италијанског језика, 1963.
10. Платон: Држава, 1957, 1966, 2002, Култура, БИГЗ.
11. Платон: Горгија или ο солистима, Култура, Београд.
12. Платон: Менон или ο врлини, Култура, Београд.
13. Платон: Закони, Култура, Београд.
14. Сенека: Писма пријатељу, 1976, Матица српска, „Дерета“, 2003.
15. Апулеј: Златни магарац, 1954, Ново покољење, „Дерета“, 1993.
16. Плутарх: Дион и Брут, 1964, Рад, Београд и „Дерета“, 2002.
17. Марко Аурелије: Самом себи, Н. Сад, Матица српска, Милпром 1999, Плато, 1999.
18. Плиније Млади: Епистуле, 1981, Српска књижевна задруга.
19. Шмит: Речник митологије, „Вук Караџић“, Београд, 1974.
20. Прокопије из Цезарије: Тајна историја, Матица српска 1986.
21. В. Бухвалд, А. Холовег, О. Принц: Грчки и латински писци антике и средњег века, „Вук Караџић“, 1974.
22. Евангелије по Луки, Београд, 1937.
23. Диоген Лаертије: Животи и мишљења истакнутих филозофа, БИГЗ 1973, „Дерета“ 2003.

Приредио је и превео и следеће књиге: у издању „Дечја радост“ 1952. и „Дерета“ 2002/2003.

1. Д. Дефо: Робинзон Крусо
2. Источњачке приче (Избор)
3. Андерсен (Бајке избор)
4. Према Сервантесу: Дон Кихот
5. Гримове бајке (избор)
6. Џонатан Свифт: Гуливерова путовања

Поред наведених радова имао је више прилога у Професорском гласнику и „Дому и школи“, био је уредник и редактор за немачки, енглески и француски језик листа „Перфекат“ намењеног учењу и усавршавању језика.

Скоро све његове књиге доживеле су више издања - неке и по десетак! За свој преводилачки рад а посебно за превод дела: „Животи и мишљења истакнутих филозофа“ од Диогена Лаертија 7. 12. 1973. године додељена му је преводилачка награда Милош Н. Ђурић. (Владимир Вилхар)