Из пројекта Википедија
Анатомија ( грчки: νατομία анатомија и νατέμνειν сецирање) је грана биологије која за циљ има изучавање структуре и организацију живих организама. Дели се на анималну анатомију - зоотомија и биљну анатомију - фитономија. Главне подгрупе анатомије су компаративна анатомија, хистологија и хумана анатомија.
Анимална анатомија подразумева проучавање структуре различитих животиња и тада се назива компаративна анатомија или анимална морфологија, и може бити проучавање једне животиње, у ком случају се назива специјална анатомија.
[уреди] Хумана анатомија
Нама најважнија врста анатомије је хумана анатомија (како подразумева проучавање једне врсте значи да је хумана анатомија такође и специјална анатомија). Хуману анатомију можемо да посматрамо из више углова. Са медицинског становишта хумана анатомија је уопште познавање егзактне форме, позиције, облика, величине и односа различитих структура људског тела. Овом термину је такође дат назив и дескриптивна или топографска хумана анатомија.
Људско тело је у тој мери комплексно да само мали број професионалаца, тек након година стрпљиве студије, могу да кажу да су познаваоци људског тела. Међутим сви лекари који проучавају људско тело се специјализирају на одређене делове тела и то знање усавршњавају. На пример, лекар се фокусира на мозак који проучава до детаља, док има опште знање остатка тела. Топографска анатомија се учи непрекидним понављањем и сецирањем тела, и детаљним упознавањем.
Са морфолошке тачке гледишта, хумана анатомија је фасцинантна наука, јер за циљ има проучавање узроке који су довели до тренутног стања тела. При овом проучавање неопходне су науке типа ембриологија, филогенија и хистологија.
Патолошка анатомија (или морбидна анатомија) је наука који проучава оболеле органе, док делови анатомије који проучава здраву анатомију тела могу бити медицинска, хирурхшка и површна анатомија. Компарацијом анатомије различитих раса људског рода бави се физичка антропологија, односно антрополошка анатомија.
Свака анатомска јединица почиње прво са описом структуре органа или система (као на пример нерви, нервни систем, срце, итд.). За овим следи опис развоја, односно ембриологија и компаративна анатомија, тј морфологија. Оваква класификација је од великог значаја јер прво даје довољно детаља о структури органа, и друго, било ко (не само професионални медицински радници) може да има у увид у однос и опис општег система.
[уреди] Системи људског тела
| Анатомија човјека |
|
|
 Скелетни апарат
| Скелет главе |
|
Кости главе: Слепоочница • Чеона кост • Темена кост • Потиљачна кост • Сфеноидална кост • Етмоидална кост
Кости лица: Максила • Носна кост • Сузна кост • Непчана кост • Доња носна шкољка • Вомер • Зигоматична кост • Мандибула • Хиоидна кост
|
| Скелет екстремитета |
|
Горњи екстремитети: Лопатица • Кључна кост • Хумерус • Улна• Радијус • Ulna
Шака: Карпалне кости • Метакарпалне кости • Фаланге
Доњи екстремитети: Карлична кост • Кољено • Фемур • Патела • Тибија • Фибула
Стопало: Тарзус • Метатарзус • Фаланге
|
| Скелет трупа |
|
Абдомен: Кичма • Пршљен • Крсна кост • Репна кост Грудни кош: Ребра • Грудна кост
|
|
Мишићни апарат
| Мишићи главе |
|
Мимични мишићи: Епикранични мишић • Кружни мишић уста • Кружни мишић ока • Носни мишић • Мишићи усана
Мишићи жвакачи: Темпорални мишић • Мастикаторни мишић • Спољашњи криласти мишић • Унутрашњи криласти мишић
|
|
Лимфни систем
| Лимфни систем |
|
Линфни судови • Грудни канал • Лимфа
|
| Лимфоидни и хемопоетични органи |
|
Грудна жлезда • Слезина • Лимфни чворови • Мождина
|
|
|
|
Носна дупља • Усна дупља • Ждрело • Гркљан • Душник • Бронхије • Плућа
|
|
Дигестивни тракт
Урогенитални апарат
Тегументални апарат
Чула
| Чула слуха и равнотеже |
|
Спољашње ухо
Средње ухо: Бубна опна • Бубна дупља • Еустахијева туба • Мастоидна пећина
Унутрашње ухо: Коштани лабиринт • Мембранозни лабиринт
|
| Чуло вида |
|
Очна јабучица: Рожњача • Беоњача • Судовњача • Цилијарно тело • Мрежњача • Очне коморе • Сочиво • Стакласто тело
Видни живац • Помоћни органи ока
|
|
|
| О шаблону |
