Антигон
Из пројекта Википедија
Антигон I Монофталмос ("једнооки") (382. пне. - 301. пне. ) је генерал Александра Македонског. Оснивач је династије Антигонида. Значајна је личност у раздобљу рата дијадоса. Прогласио се краљем 306. пне.. Антигон је намеравао ујединити поново цело Александрово царство, али није успио у том покушају. Монофталмос значи једнооки, јер је изгубио једно око.
Садржај |
[уреди] Савез против Пердике
Управљао је Фригијом од 333. пне. , а након Александрове смрти 323. пне. регент царства Пердика поставља га да буде сатрап Фригије, Памфилије и Ликије. Одбија да помогне главном Пердикином савезнику Еумену да освоји остатке Еуменових провинција Кападокије и Пафлоније. Пердика га позива на суд због непослушности, па Антигон са сином Деметријем бежи у Грчку код Антипатера , регента Македоније. Антигон склапа савез са Антипатером, Кратером, Птолемејем и Лизимахом против Пердике. Пердика је убијен приликом инвазије на Египат 321. пне..
[уреди] Антигон постаје најјачи дијадох Азије
После Пердикине смрти настаје нова подела царства. Антигон је одређен да буде комадант у рату против Еумена у Малој Азији. Еумен је поражен, а и армија која је долазила да га спасе. Док је Антипатер као регент целог царства контролисао Еуропу, Антигон контролише Азију. Антигон постаје најјачи дијадох Азије.
Након Антипатерове смрти 319. пне. настају сукоби изазвани Антипатеровом одлуком да прескочи свог сина Касандера и Полиперхона именује регентом. Између Полиперхона и Касандера избија сукоб у који се одмах мешају остали дијадоси. Антигон и Птолемеј улазе у савез са Касандером, а Еумен остаје веран Полиперхону. Еумен успева да оформи и коалицију неких источних сатрапија. Антигон се борио против Еумена у две велике битке код Паретакене 317. пне. и код Габјене 316. пне.. На крају Антигон успева да ухвати Еумена и да га убије 316. пне. .
[уреди] Савез против Антигона
Поставши најмоћнији дијадох Азије Антигон узима благо из Сузе и улази у Вавилон, који се налазио у Селеуковој сатрапији. Селеук улази у савез са Птолемејем, Лизимахом и Касандером против Антигона. Антигон осваја велик део Сирије 314. пне. , и опседа Тир преко годину дана. То је било Птолемејево подручје. Антигонов син Деметрије Полиоркет је поражен од Птолемеја у бици код Газе 312. пне. , а убрзо му Селеук преотима Вавилон 311. пне. и велика источна пространства. Склапа се мир који кратко траје.
Антигон склапа мир са Птолемејем, Лизимахом и Касандером, али наставља рат са Селеуком, покушавајући повратити изгубљене источне делове. Опседа Вавилон 309. пне., али након пораза против Селеука присиљен је да се повуче.
[уреди] Проглашава се наследником Александра Македонског
Мир је трајао једно време. Птолемеј и Касандер обнављају непријатељства. Птолемеј се шири на Кипар, Егеј и делове Мале Азије. Деметрије побеђује Птолемеја у бици код Саламине на Кипру 306. пне.. После битке Антигон и Деметрије Полиоркет се проглашавају краљевима и наследницима Александровог царства. Припремио је огромну флоту и војску и покушава инвазију Египта 306. пне. . Олуја и немогућност да прође кроз Птолемејев обрамбени систем спречавају га у инвазији Египта. Острво Родос је било одбило да учествије у инвазији Египта. Зато га Деметрије Полиоркет опседа од 305. пне до 304. пне..Опсада завршава мировним споразумом.
[уреди] Антигонов пораз
Антигон се налази у рату са Селеуком, Птолемејем, Лизимахом и Касандером, јер граничио је са сва четиру дијадоса. Касандера је толико притиснуо да је Касандер молио за мир, а Антигон је захтевао целу Македонију. Међутим савезнички напади спасавају Касандера, па се Антигон и Деметрије боре против Лизимаха. Селеук и Лизимах побеђују и убијају Антигона у бици код Ипса 301. пне..
Пре те битке Антигон никад није изгубио битку. Антигон је намеравао ујединити поново цело Александрово царство. Победници нису имали такве намере, него прихватају деобу Александровог царства у неколико краљевстава. Антигоново краљевство деле Селеук и Лизимах. Деметрије Полиоркет преузима Македонију 294. пне. и ту влада династија Антигонида све до 168. пне. .
