Антика
Из пројекта Википедија
Антика (нем. Antike, antik, од фр. antique, лат. аntiquus – старински, древни) је термин који означава период европске политичке и културне историје у којем су водећу улогу имале стара Грчка и Рим.
| КЊИЖЕВНОСТ |
|
Старогрчка цивилизација се простирала на просторима данашње Грчке, Мале Азије, Сицилије, јужне Италије, а касније и у Египту, Сирији и Индији. Пошто се старогрчка цивилизација не може ограничити само на Грчку нити само на Грке, погоднији су стгр. називи Хелада и Хелени.
Антика обухвата период од преко 15. векова, од 1000. ст.е. до 500. н.е., између пада западног Римског Царства (476) и затварања паганских филозофских школа у источном, Јустинијановом царству.
Античка књижевност, која је настала у Хелади, а настављена у Риму, представља, поред Библије, темељ на коме се развила европска књижевност.
Њен утицај је посебан и значајан и због тога што античка књижевност прва истиче књижевности својствену «естетску функцију», док су у исто време египатски и библијски текстови примарно свети текстови. У старој Грчкој учињен је заокрет од митологије према филозофији и науци. Нови начин мишљења, критички, био је супротстављен митском. То је омогућило да се из мита одвоји књижевност.
Са становишта светске књижевности то је епоха коју конституише континуирани развитак двеју великих књижевности, хеленске и римске.
Уобичајено је да се античка књижевност дели на
иако се оваквом поделом прекида историјски след, јер су у дугом периоду обе књижевности постојале упоредно.
Римска књижевност се развила на темељу и наслеђу развијеније хеленске књижевности.
Милош Ђурић дели хеленску књижевност на два периода:
- класични и
- покласични.
Покласични период књижевности дели на
- александријски период хеленске књижевности и
- римски период.
