Артемизија Ђентилески
Из пројекта Википедија
Артемизија Ђентилески (ит. Artemisia Gentileschi) је била италијанска сликарка, рођена 1593. године у Риму, умрла 1653.
У свет сликарства и уметности ушла је захваљујући свом оцу - сликару Орацију Ђентилескију, који је подстицао њен талент, учио је да посматра и примећује свет око себе, меша боје и машта.
У седамнаестој години напаствовао ју је њен учитељ, а очев пријатељ сликар Агостино Таси, и од тада креће њена борба са презиром и осудом околине. Удајом за Пјетра Стјатезија сели се у Фиренцу где упознаје знамените људе тога доба Војводу Козима де Медичи, Микелађела Буонаротија Млађег, Галилео Галилеја и др. Слику « Јулија одсеца главу Холоферну » поклања Козиму де Медичи за Палату Пити. Он постаје њен заштитник и поручилац нових слика. Микеланђело Б. Млађи је ангажује да нацрта велико платно с нагом женом - Инклинацијом, као део свода у меморијалној галерији посвећеној његовом прадеди.
Прва је жена која је примљена у Академију ликовних уметности. Било је то на дан св. Луке (заштитника уметника и занатлија) 1915. године у Фиренци. Њен супруг Стјатези примљен је у Академију неколико година после ње.
На позив Чезара Ђентилеа одлази са кћерком у Ђенову. Живи у дому породице Ђентиле црта њихове портрете, те историјске личности: Марију Магдалену, Клеопатру, Лукрецију... Субина је касније одводи у Венецију, па поново у Рим, а затим у Напуљ. Љубав према сликарству покушала је пренети на кћерку, али је њу изгледа више интересовала удаја и брачни живот.
Живећи у свим тим величанственим градовима Италије видела је најславније грађевине, скулптуре и слике, шта јој је отворило нове видике и дало додатне мотиве.
Била је једна од ретких жена која је имала довољно снажну индивидуалност да се издигне изнад конвенција свога доба, упорно тражећи љубав, опраштанје и пуноћу живлјенја кроз уметност.
Умрла је 1653. године у Напуљу. (Рас)
