Атом
Из пројекта Википедија
| Атом | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Класификација | ||||||
|
||||||
| Својства | ||||||
|
Атом (грчки άτομον (атомон) - недељив) је најмањи делић супстанције, тј. хемијског елемента који испољава све особине тог хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:
- Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемарљиво малу масу;
- Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
- Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.
Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број), а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелетрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.
Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона, па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона - изотопи.
Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада прелазе у стабилније стање. Осим наведених елементарних честица постоји читав низ других које улазе у састав атома као што су: мезони, позитрони, неутрино итд... На данашњем нивоу науке сматра се да елементарне честице немају унутрашњу структуру и да су недељиве и не-димензионалне. Међутим у науци постоји теорија која се назива теоријом жица (енг. String Theory) која дефенише електроне као монодимензионалне честице. Ова теорија није доказана али математичка модулација показује да је веома вероватна.
Електрони у атому су распоређени у тзв. електронским нивоима. Коплексинији атоми имају већи број електронских нивоа. Број електронских нивоа у атому не може прећи седам. У првом елекртонском нивоу атом може имати највише два електрона. У последњем седмом електронском нивоу, атом може имати највише 8 електрона. Последњи електронски ниво се назива валентни електронски ниво и уколико има 8 електрона достиже тзв. стабилну електронску конфигурацију. Ова конфигурација може да се постигне и у једињенима приликом образовања тзв. заједничког електронског пара у ковалентној вези.
Електронски нивои су обележени словима латиничног алфабета: K, l, M, N, O, P и Q.
Електрон може да кружи у орбиталама или нивоима на 4 различита начина. То су s, p, d и f орбитале
Распоред орбитала (или нивоа)у атому изгледа овако:
K: 1s2 - максималан број електрона у орбитали - 2
L: 2s2 2p6 - максималан број електрона у орбитали - 8
M: 3s2 3p6 3d10 - максималан број електрона у орбитали 18
N: 4s2 4p6 4d10 4f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
O: 5s2 5p6 5d10 5f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
P: 6s2 6p6 6d10 - максималан број електрона у орбитали - 18
Q: 7s2 7p6 - максималан број електрона у орбитали - 8.
Електрони у атому имају двојаку природу: таласну и честичну. Природа електрона је дефинисана Хајзенберговим принципом неизвесности. Понашање и природа атомских честица је дефинисана законима квантне механике или атомске физике.
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
