Битка за Бир Хакејм

Из пројекта Википедија

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Битка за Бир Хакејм

Део Другог светског рата

Време:	26. мај - 11. јун 1942.
Локација:	Бир Хакејм, Либија
Резултат:	Савезничка тактичка победа, стратешка победа Осовине
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:

Сукобљене стране

Слободна Француска
Велика Британија

Немачка, Италија

Заповедници

Мари Пијер Кениг

Ервин Ромел

Јачина

3.700

Губици

1.100 мртвих, рањених и заробљеника

3.300

{{{подаци}}}

Други светски рат - Северноафричка кампања
Компас – Тобрук – Бревити – Борбена секира – Крсташ – Газала – Бир Хакејм – Ел Аламејн (I) – Алам Халфа – Ел Аламејн (II) – Бакља – Касерин – Боксач

Битка за Бир Хакејм (26. мај - 11. јун 1942.) вођена је током Другог светског рата између снага италјанско-немачког афричког корпуса под заповедништвом генерала Ромела и снага Слободне Француске. Мање француске снаге херојски су држале своје положаје 16 дана. Битка је дозволила Савезницима да се регрупишу и припреме за битку код Ел Аламејна.

[уреди] Позадина и припреме

Бир Хакејм био је на крају савезничке обрамбене линије изграђене у време затишја у Сјеверној Африци током 1942. године. Посаду овог утврђеног подручја чинило је око 3.700 француских легионара из 2, 3. и 13. батаљона Легије странаца, а заповедао им је искусни генерал Мари-Пијер Кениг. Ова јединица се већ прије под заповедништвом бригадира Амилаквариа овенчала храброшћу и славом у рату на подручју Африке и Сирије. Током четири мјесеца око Бир Хакејма одвијале су се само повремене чарке, а за то време легионари су ископали подземна склоништа, ровове пуног профила (око 170 cm дубине), и своја бојна возила су до половице закопали у песак ради заштите од фрагмената распрснутих бомби и граната. Минска поља била су постављена на начин да су противника присиљавала да се креће на простор у који је било упрто све расположиво наоружање кружне одбране, где су браниоци могли да га туку и на крају униште.

[уреди] Битка

26. маја 1942. око 1.600 опходња легионара уочила је кретање великих противничких снага према Бир Хакејму. Генералу Кенигу одмах је постало јасно да је почело немачки напад и да Роммел жели да обухвати савезничке положаје с југа. Следећег дана испред Бир Хакејма избиле су двије италијанске дивизије, а биле су то 102. оклопна дивизија Ариете и 101. моторизована дивизија Триесте с укупно 220 лаких и 50 средњих тенкова. Италијани су напали с тенковима који су засипали гранатама положаје легионара који су мирно чекали и подносили ватру све до тренутка када су им се италијански тенкови приближили на жељену даљину. Тада су легионари отворили жестоку паљбу из своја 54 противоклопна топа калибра 57 mm. Много италијанских тенкова је погођено из непосредне близине и разнесено, док су други који су застали на минским пољима постали лаке мете за француске топџије. Све ово поколебало је Италијане, али се ипак шест италијанских тенкова пробило у унутрашњост Бир Хакејма. Међутим, ту су их дочекали легионари који су поскакали на тенкове и побили посаде кроз отворе за мотрене и паљбу на тенковима. У том нападу Италијани су изгубили 32 тенка, а постало им је и јасно да се посада Бир Хакејма неће лако и јефтино дати.

У другом нападу Италијана легионари су били засипани авионским бомбама и топновским гранатама, а италијанској 101. дивизији у нападу се сада придружила и немачка 90. лака дивизија, док су цело вријеме 'штуке' засипале положаје легионара разорним бомбама. Сада пак су у помоћ легионарима прискочили 'Спитфајери' и 'Хокер Харикени' из састава Пустињских ваздушних снага који су након ваздушних битака које су се развиле изнад Бир Хакејма успели да отерају 'штуке'. Али, положаје легионара и даље су засипале топовске и тенковске гранате. Читаво то време легионарска логистика храбро је ноћу допремала намирнице и залихе муниције, хране и воде својим колегама који нису ни за центиметар попуштали на својим положајима.

Међутим, то није могло трајати унедоглед, па се посљедњи конвој набавки за легионаре пробио ноћу 7. на 8. јуна, а од тада на снагу ступа ограничена потрошња воде. Све до 9. јуна изнад глава легионара бесниле су страшне и тешке ваздушне борбе (око 80 авиона истовремено) вођене између немачких и савезничких ловаца. Доље на тлу ишао је талас за таласом напада осовинске (италијанска и немачка пешадија) пешадије подупријет тенковима из састава 15. оклопне дивизије. Тог 9. јуна на многим је местима обдране Бир Хакејма постало критично, јер је противник пробио минска поља и обдрану, па су се развиле и беспоштедне крваве борбе 'прса у прса' између војника Осовине и легионара. Легионаре је на крају спасио јуриш њихових оклопних транспортера типа БРЕН са стројницама. Међутим, иако су легионари чинили чуда и држали се изузетно храбро и жилаво, био је само тренутак и питање времена када ће на крају морати да попусте, јер Немци и Италијани нападали су опет изузетно храбро и силовито. Тако је и било јер на крају је генерал Кениг заповедио пионирима инжењерцима да отворе пролаз кроз своја минска поља, па су се бранитељи Бир Хакејма у колони по један, под борбом, извукли из места. Након јуначког отпора извукло се и састало с британским војницима око 2.600 француских легионара.