Битка за Лозницу 1941.

Из пројекта Википедија

Битка за Лозницу је започела 31. августа 1941. године. Устанаком српског народа против окупатора, отпочеле су прве четничек акције према Немцима са онеспособљавањем и затварањем главних путева који воде из Шапца и Ваљева према унутрашњости Подриња. После тога четници су напали Немце стациониране у насељеним местима. Нападнути су Богатић, Мачванска Митровица, Лозница, рудник Зајача и Завлака., а уследила је и концетрација четничких снага ради напада на Бању Ковиљачу и Крупањ.

[уреди] Битка за Лозницу

Напад на Лозницу 31. августа 1941. године извршио је потпуковник Веселин Мисита са четницима тога краја. Немци су били утврђени у три јака објекта у граду: у гимназији, дому културе и кафани Лазе Хајдуковића. Напад је започео у седам сати ујутру и окончан до ноћи. Потпуковник Мисита погинуо је на челу својих бораца, бацајући бомбе на Немце. После његове погибије, команду преузима капетан Богдан Дрљача и старешина манастир Троноша Георгије Бојић, који успешно савлађују Немце у гимназији. Сви Немци су се предали.

У борбама за ослобођење Лознице заробљена су 93 Немца. Известан број је погинуо и рањен, а остали су спроведени у манастир Троношу, а рањени упућени у болницу. Са заробљеним Немцима поступано је хумано - свима којим је било потребно указана је лекарска помоћ. Четници су имали осам погинулих, на чело са потпуковником Веселином Миситом, и четири рањена борца. Заплењена је већа количина оружја.

Лозница је била први ослобођен град у окупираној Краљевини Југославији и у поробљеној Европи за време Другог светског рата

Приликом немачке офанзиве ради сламања устанка у Подрињу, 6. октобра, четници су искористили немачке заробљенике да спрече бомбрадовање Лознице и Лешнице: на звук авиона, који се иначе чуо свакодневно, заробљеници су изведени на тргове да машу белим чаршавима. Када су поново освојили Лозницу, Немци су у болници, као и у санаторијуму у Бањи Ковиљачи, затекли 80 својих рањених војника, који су лечени заједно са рањеним четницима. Вероватно због таквог поступка са њиховим рањеницима, Немци нису извршили ратни злочин стотину за једног у Лозници. Међутим, у селу Драгинцу које се налази недалеко од Лознице, починили су стравичан ратни злочин, правдају ћи се због губитака које су претрпели од четника у јадарском крају.

Октобра 1941. године Немци су у Драгинцу у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жене и деце. Овај ратни злочин против недужних цивила изузетно је погодио четничке команданте у Подрињу. Што је довело до промене тактике у рату против Немаца.