Битка код Егатских острва
Из пројекта Википедија
| Битка код Егатских Острва | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Први пунски рат | |||||||||||||
 Положај Егатских острва |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Римска Република | Картагина | ||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| {{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| око 200 бродова | око 250 бродова | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 30 бродова | 50 бродова потопљено 70 бродова заробљено |
||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Егатских острва је поморска битка, која се одиграла 10. марта 241. пне. између Картагине и Римске Републике у Првом пунском рату. То је била коначна битка Првог пунског рата у којој Рим уништава флоту од Картагине. Картагина више нема средстава да гради нову флоту, па брзо капитулира.
Садржај |
[уреди] Увод
Године које су претходиле бици биле су релативно тихе. Рим није имао флоте. Римска флота је уништена у бици код Дрепане 249. пне., а нешто касније олуја уништава другу римску флоту. Непријатељства између Рима и Картагине концентрирала су се више око Сицилије, где је Хамилкар Барка водио копнене операције. У Картагини је постојала фракција која се противила конфликту. Водио ју је велики земљопоседник Ханон Велики, који долази на власт 244. пне. . Сматрао је да је рат готов, па је почео са демобилизацијом флоте, дајући Римљанима шансу да поново буду супериорни на мору.
[уреди] Рим гради нову флоту
| Први пунски рат |
|---|
| Агригент – Липари – Мило – Сулк – Тиндариј – Екном – Адис – Тунис – Панормо – Дрепане – Егатска острва |
Рим је изградио нову флоту 242. пне. помоћу донација својих богатих грађана. Римска Република добија 200 нових бродова, саграђених и опремљених донацијама својих богатих грађана. Нову римску флоту предводи конзул Гај Лутације Катул. Римљани су на поразима и несрећама у прошлости стекли искуство. Изградили су бродове, који могу боље издржати олује, а корвус напуштају. Посаде бродова увежбавају и добијају флоту са одлично увежбаним посадама.
У Картагини такође на вест да се у Риму гради флота и они почињу са градњом нове флоте од око 250 бродова под командом Ханоа, који је победио у бици код Агригента и бици код Екнома. Изгледа да посаде нису биле довољно увежбане и да је било недовољно посаде.
[уреди] Егатска острва
Први потез конзула Катула је био да опседа Лилибај на Сицилији, блокирајући луку и везу са Картагином. Намера је била да се пресече снабдевање и комуникација Картагине са Хамилкар Барком. Картагињанска флота долази да деблокира Лилибај. Ханон Велики је наредио заустављање на Егатским острвима, да би причекао повољан ветар, који ће га довести до Лилибаја. Римски извиђачи примећују картагињанску флоту, па Катул прекида блокаду Лилибају и креће да се сретне са непријатељем.
[уреди] Битка
Повољан ветар је дувао 10. марта, па Хано одлучује да крене. Катул са римском флотом није био у повољној позицији, јер му је ветар дувао у прамац. Ризик је био да Ханон деблокира Лилибај. Зато се конзул Катул ипак одлучује на битку, иако је ветар дувао према њима. Ханон није успио искористити предност повољног ветра и губи битку, можда због додатне тежине снабдевања или због неискуства на брзину припремљених посада. Око пола картагињанске флоте је потопљено или заробљено, а остатак је побегао.
[уреди] Крај Првог пунског рата
Након победе над картагињанском флотом конзул Катул осваја Лилибај и тиме изолира Хамилкар Барку са армијом на Сицилији. Без средстава да изгради нову флоту или да пошаље појачања својим копненим трупама, Картагина признаје пораз и потписује мировни споразум са Римом, чиме завршава Први пунски рат.
