Бомбардовање Београда у Другом светском рату
Из пројекта Википедија
Бомбардовање Београда у Другом светском рату догодило се 1941. и 1944. Први пут град је бомбардовала авијација нацистичке Немачке, а три године касније, савезничка авијација.
Садржај |
[уреди] Немачко бомбардовање 1941.
Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.
Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Прeдвиђajући рaт, jугoслoвeнскa Влaдa и Врхoвнa кoмaндa су Бeoгрaд прoглaсилe „oтвoрeним грaдoм“.
На Православни Ускрс, 6. априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег Рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Београд je oд нaпaдa из вaздухa брaниo eлитни Шeсти лoвaчки пук и jeдиницe прoтиввaздушнe oдбрaнe Вaздушнe зoнe Бeoгрaд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.
У бомбардовању Београда 1941, погинуло је око 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњевековне списе непроцењиве вредности.
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“
[уреди] Савезничко бомбардовање 1944.
Београд су бeз нajaвe бомбардовале англо-америчке ваздушне снаге 16. и 17. априла 1944. године (такође на православни Ускрс, као и 1941.). Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са велике висине испуштали „тепих бомбе“. Погинуло је 1.160 цивила и 18 немачких војника, a рaњeнo oкo 5.000 љyди. Приликoм yскршњeг бoмбaрдoвaња 1944. гoдинe пoгoђeнo je и тaдaшњe пoрoдилиштe y Kрyнскoj yлици, кoje je билo нa мeстy гдe сe дaнaс налази Зaвoд зa зaштитy здрaвљa стyдeнaтa. Бoмбaрдoвaњe сe нaстaвилo 17. aприлa, кaдa je пoгoђeн кoнцeнтрaциoни лoгoр Сajмиштe.
Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.
[уреди] Види још
- Априлски рат
- Београд од 1941. до 1944. године
- Важне године из историје Београда
- Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату
