Бранко Радичевић

Из пројекта Википедија

За писца из 20. века погледајте Бранко В. Радичевић

Бранко Радичевић

Бранко Радичевић (28. 03. 1824. Славонски Брод - 1. 07. 1853. Беч), српски романтичарски песник

Његова породица 1830. сели се у Земун. Ишао је у гимназију у Сремским Карловцима где је провео највећи део свога живота. Са оцем сели у Темишвар где завршава гимназију.

Након тога уписује студије права у Бечу, али након три године студија одустаје од факултета. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године. Бранко је присталица Вукове реформе. Писао је љубавне,родољубиве и песме елегичних осећања. Свој песнички таленат развија на европским узорима и богатој народној поезији. Певао је на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. Збирке песама: Песме I (1847),Песме II (1851),Песме III (1862,постхумно).

Битно је напоменути да је Бранко већи део његових песама, као што су нпр. "Кад млидија' умрети" или "Ђачки растанак" писао као елегије (тужне песме), јер је знао да га, иако младог човека, убрзо чека смрт и својим осећањима у песмама је показао своју тугу за својим веома кратким животом. Бранко је умро 1853. године од туберкулозе.

Провео је детињство у Броду, а са шест година је дошао у Земун. Овде је те исте године у октобру, пошао у основну школу коју је у то време држао Јефтимије Ивановић. Након завршених пет разреда прешао је у гимназију у Карловцима где је завршио првих шест разреда, а седми и осми завршио је у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године.