Брус Ли
Из пројекта Википедија
Брус Ли, право име Ли Јуен Кам (ен: Bruce Lee) (27. новембар 1940. - 20. јул 1973.), амерички филмски глумац. Брус Ли је нашироко признат као најутицајнији мајстор борилачких вештина 20-ог века, а многи га сматрају за највећег и најутицајнијег борца свих времена. Син кинеске оперске звезде, био је стално на турнејама, провео је детињство у Хонг Конгу, где је играо у неколико филмова. Вратио се у САД и 1966. године добио улогу у телевизијској серији Зелени обад. Почетком 70их година 20. века постао је популарна звезда акционих филмова с борбеним вештинама, укључујући Песницу беса (1972) и У змајевом гнезду (1973) из чега је следило рађање међународног култа. Његова каријера је прекинута изненадном смрћу у 32. години од едема мозга који је добио после узимања средстава против болова. Па ипак, његови филмови остали су популарни и веома много имитирани. Брусова достигнућа утрла су пут будућим звездама акционих филмова попут Џеки Чена (Jackie Chan) и Џет Лија (Jet Li). Његов син Брендон Ли (1965 - 1993) тек што је почео да задобија пажњу као звезда акционих филмова када је умро несрећним случајем од пуцња током снимања филма Врана.
Једно од његових највећих достигнућа проистиче из залагања за ослобађање борилачких вештина од крутости и ограничења које припадање одређеном стилу претпоставља. Он сам је користио елементе узете из различитих борилачких вештина и користио их у свом јединственом начину борбе. Овај приступ је био први корак у стварању данашњих мешаних борилачких вештина (Mixed martial arts).
Брус Ли је почео да изучава борилачке вештине у раним тинејџерским годинама (14), под учитељем Јип Маном (Yip man). На овај корак га је навела туча у којој је прошао неславно. 1959. године Брус се потукао са сином припадника чувене банде Тријада. Забринут за синовљеву безбедност отац га је послао у Америку. Брус је тамо завршио средњу школу и добио диплому Едисон техничке школе. Затим је уписао филозофију на Вашингтон Универзитету, где је упознао будућу жену Линду са којом је имао двоје деце, Шенон (Shannon) и Брендона (Brandon).
Садржај |
[уреди] Приступ борилачким вештинама
Брус је сматрао да припадање одређеном стилу борилачких вештина ограничава, како самог појединца тако и борилачке вештине уопште. Полазећи од тога да је тело сваког појединца другачије(неко је мршав, неко крупан, други пак висок а неко низак...) сматрао је да је нелогично да се неколико појединаца различите телесне грађе бави борилачким вештинама у оквиру истог стила, вежбајући исте технике установљене одавно. Јер како је сам истакао - ако сви усавршавамо исти стил, коме онда тај стил заправо одговара? Брус је сходно различитости појединaца по питању физичких карактеристика заступао став да свако треба да створи сопствени стил који би му највише одговарао у смислу искоришћавања предности сопствене, јединствене грађе, користећи притом елементе из разних стилова. Припадање одређеном стилу је сматрао погубним и за свет борилачких вештина као целину, јер то ствара ограничења и непотребна ривалства остављајући свет борилачких вештина у стагнацији због тога што они који се баве борилачким вештинама изнова усавршавају вековима старе технике верујући у предност свог стила над осталим, остајући затворени у границама одређеног система без прилике за преиспитивање и напредак.
Сходно овим схватањима Брус је развио сопствени стил, такозвани - стил без стила, који је у пракси представљао управо то - начин борбе (a и мишљења, сасвим сигурно) ослобођен свих ограничења. Овај метод борбе чије развијање је започео по доласку у САД 1959. назвао је Џун Фан Гунг Фу (Jun Fan Gung Fu). Џун Фан је Брусово кантонско име тако да Џун Фан Гунг Фу значи Брусов Гунг Фу. Састојао се углавном од Вин Чуна (Wing Chun) уз елементе бокса и мачевања. Брусов први ученик био је џудиста Џеси Гловер (Jesse Glover), који је касније постао његов први асистент- инструктор. Своју прву школу борилачких вештина по имену Ли Џун Фан Гунг Фу Институт(Lee Jun Fan Gung Fu Institute) отворио је у Сијетлу. Пошто се преселио у Калифорнију отворио је школу у Окланду (Oakland).
Временом Џун фан Гунг Фу прерастао је у Џит Кун До, што значи Пут пресрећуће песнице.
[уреди] Борба са Вонг Џек Меном
Пошто је дошао у Сан Франциско, његове теорије о борилачким вештинама као и чињеница да је учио не-Азијате кинеским борилачким вештинама створили су му непријатеље јер је учити странце тајнама кинеских борилачких вештина тада сматрано за издају. 1964. заказана је борба између Бруса и Вонг Џек Мена (Wong Jack Man) који се бавио Кунг фуом Северног Шаолина.
По Брусовим речима борба се свела на то да је после почетних удараца, јурио свог противника који се на крају предао. У бесу је избацио Џек Мена и његову пратњу из своје школе, притом их псујући на кинеском. Многи који су видели борбу сматрали су да је Брус победио, ипак Вонг то оспорава. Ова борба имала је велики утицај на Лијев развој и приступ тренингу и борилачким вештинама. Сматрао је да је борба трајала предуго(неки од оних који су присуствовали рекли су да је трајала 20 минута), зато што су традиционалне технике биле сувише круте да би биле корисне у хаотичној борби.
Овај догађај је допринео Лијевој одлуци да развије систем са нагласком на ефикасности, брзини и практичности. Осим тога, по завршетку борбе Брус је био веома задихан, практично је изгубио дах, што га је навело да уведе новине у свој тренинг у виду вежби са теговима за снагу и трчања за кондицију, као и многе друге методе тренинга које је изнова прилагођавао.
[уреди] Физичка припрема
Брус је сматрао да велики број оних који се баве борилачким вештинама није обраћао довољно пажње на физичку спрему. Такође је сматрао да се сувише времена посвећује развијању вештине а премало припреми појединца за учествовање. Брус је био заинтересован за развијање што веће брзине и моћи без добијања крупних мишића, и према том циљу је усмеравао свој програм тренинга са теговима. Стално је експериментисао често мењајући елементе свог тренинга, и због ове чињенице не постоји прецизно одређен Брус Лијев метод тренинга који би сви они заинтересовани могли да користе.
У почетку(1965) Ли је користио једноставан програм који су му препоручили два пријатеља који су се бавили бодибилдингом. Он се састојао од основних, вишезглобних вежби попут бенч преса, чучњева и олимпијског дизања.
Брус је обраћао посебну пажњу на развијање трбушних мишића, које је сматрао за једну од најбитнијих мишићних група за борца. Ли је сматрао да буквално сваки покрет захтева одређен степен рада трбушних мишића. Оно што је можда још важније је то да трбушњаци служе као штит за ребра и виталне органе.
Кардио-васкуларне вежбе су такође биле сталан део Брус Лијевог тренинга -оне су биле значајан фактор у одржавању његове телесне масти на рекордно ниском нивоу од 1.4 процента (поређења ради, особе чији су нивои телесних масти око 4% или нижи имају тела која се сматрају изузетно дефинисаним).
[уреди] Исхрана
Брус Ли је осим тренингу био веома посвећен и својој исхрани. По доласку у Сједињене Државе, Брус се заинтересовао за здраву храну и трудио се да уноси само оно што ће користити његовом телу. Због овога је на пример, веома ретко јео пецива јер она у односу на неке друге врсте хране садрже превише празних калорија (садрже углавном просте угљене хидрате). Неколико пута на дан, узимао је високо-протеинско пиће направљено од млека у праху, ледене воде, јаја, љуски од јаја, банана, биљног уља, брашна од кикирикија и чоколадног сладоледа. Такође је пио сопствене сокове састављене од поврћа и воћа, јабука. целера, шаргарепа... спремљених у блендеру.
Брус је повремено јео месо и конзумирао велике количине воћа и поврћа. У каснијим годинама постао је зналац о витаминима и сваки дан је одређивао себи тачну количину витамина А,Б,Ц,Д,Е.
[уреди] Брус Лијеви подвизи
Брзина Брус Лијевог ударца са удаљености од 90цм. била је 5 стотинки.
Брус је изводио склекове на једној руци користећи само 2 прста.
Брус је могао да пробије врећу од 70 килограма једним сајдкиком.
Брус је могао да баца зрна пиринча у ваздух и да их затим хвата у лету користећи штапиће за јело.
Брус је могао да пробије неотворену конзерву Кока-Коле прстима (ово је било у време када су се конзерве правиле од челика много тврђег од данашњих алуминијумских конзерви).
[уреди] Цитати брус Лијевих пријатеља о његовим подвизима
Дени Иносанто - "Брус је био заинтересован само за снагу коју је могао одмах да претвори у моћ. Сећам се једном приликом смо се ја и Брус шетали плажом у Санта Моници. Одједном се тај огромни бодибилдер појавио пролазећи поред, И ја рекох брусу - Човече погледај руке оног момка. Никада нећу заборавити његову реакцију, рекао је "Да, крупан је али, да ли је моћан?"
Чак Норис - "Ли, кило по кило, је свакако био један од најјачих људи на свету, и сигурно један од најбржих."
Џеси Гловер - "Брус би узео бучицу од 31кг. једном руком и подигао је до латералне позиције, у равни са раменом и затим би је задржао у том положају неколико секунди. Нико други кога сам познавао није могао ни да је подигне дотле, а камоли да је држи."
