Бф-110
Из пројекта Википедија
Месершмит Bf 110C-4 | ||
---|---|---|
Опис | ||
Улога | Ловац | |
Посада | 2 (3 за ноћну верзију) | |
Први лет | 12. мај 1936 | |
Ушао у употребу | 1937 | |
Произвођаћ | Messerschmitt A.G. | |
Диманзије | ||
Дужина | 12.3 m | 40 ft 6 in |
Размах крила | 16.3 m | 53 ft 4 in |
Висина | 3.3 m | 10 ft 9 in |
Површина крила | 38.8 m² | 414 ft²; |
Масе | ||
Празан | 4 500 kg | 9900 lb |
Оптерећен | 6700 kg | 14800 lb |
Максимална полетна | kg | lb |
Погонска група | ||
Мотор | Daimler-Benz DB 601B-1 | |
Снага | 809 kW | 1100 hp |
Перформансе | ||
Максимална брзина | 560 km/h | 348 mph |
Борбени радијус | 2410 km | miles |
Долет | 2800 km | miles |
Практични плафон | 10.500 m | 35.000 ft |
Брзина уздизања | m/min | ft/min |
Оптерећење крила | 173 kg/m² | lb/ft² |
Снага/маса | 0.3644 W/kg | hp/lb |
Наоружање | ||
Митраљези | 2x 20 mm MG FF/M топови 4x 7.92 mm MG 17 |
|
Бомбе | ||
Ракете | ||
Остало |
Садржај |
[уреди] Тип:
ловац, ноћни ловац, два члана посаде (или три)
[уреди] Дужина:
13,05 м
Распон крила: 16,25 м
Површина крила: 38,40 м²
[уреди] Тежина:
-празан: 5.090 кг
-оперативно спреман: 9.890 кг
Два мотора:
ДБ (Деимлер Бенз) 605Б В12 цилиндара, запремина око 36.000 цм³, водено хлађење, турбо-пуњач, ушприцавање горива, 4 вентила по цилиндру
Снага: 1.475 кс при 2.800 обртаја у минути (1.800 кс пуна снага).
Максимална брзина: 550 км/ч на висини од 6.980 м
Плафон лета: 10.500 м
Максимална брзина пењања: 600 м/мин
Радиус: 1.100 км (без додатних резервоара)
[уреди] Наоружање:
два топа МК 108 30,0 мм
два топа МГ 151/20 20,0 мм по потреби два топа МГ 151/20 20,0 мм у кокпиту за трећег члана посаде “Сцхраге мусик”
Авион који су немци претенциозно назвали “разарач” и који се није по томе прославио. У ваздушним биткама није имао никаквих шанси са окретним ловачким авионима. Није постизао ни успех у дневним нападима на противничке бомбардере јер није успевао до њих ни да стигне због ловачке пратње. У тзв. бици за Британију током 1940 коришћен је као пратња немачким бомбардерима због свог великог радиуса. Међутим ни ту се није прославио, није успевао ни себе да одбрани од енглеских ловаца. Пилоти ловци авиона Ме 109 нису знали кога пре да бране, да ли бомбардере или Ме 110 “разарача”.
Међутим ипак се ралативно доказао као ноћни ловац и ту је постизао добре резултате. Био је брз авион и јако наоружан, “растурао” је савезничке бомбардере без проблема под условом да им приђе довољно близу (бар 300-500 м).
Ипак, био је то леп авион, лак за летење и веома добро наоружан. Немачки пилоти су га као летелицу ценили међутим као двомоторни ловац био је тежак и тром. Имао је два члана посаде, пилота и радисту који је уједно и пуцао из митраљеза за одбрану од напада од позади. Раније верзије Ме 110 а поготову верзија Ф биле су и солидно окретене, међутим са додавањем разних наоружања и јачих мотора постајао је све тежи и тромији. Без обзира на то производили су га све до 1945 године и користили га као ноћног ловца. Један од разлога је био и то што се наследник Месершмит Ме 210 показао врло опасним, али за своју посаду (тотално нестабилан авион).
Верзија Г је била тросед и ту је додат трећи члан посаде који је пуцао из тзв. “сцхраге мусик” (остале верзије су биле са два члана посаде). То је био изум немачких пилота, ноћних ловаца. Све се сводило на то да се тококом ноћних напада лоцира радаром (тада је постојао несавршени радарски систем, 1944 год) непријатељска формација бомбардера. Затим би се пилоти прикрали испод формације бомбардера која се колико-толико видела на небу. Посада бомбардера је теже уочавала ноћне ловце зато што су они испод себе имали замрачене области немачке територије. Када би се нашли испод њих следила је канонада у слабо брањени доњи део бомбардера (махом у моторе) из “сцхраге мусик”. Резултати су били изврсни, али није било увек лако прићи.
Постојале су многе верзије и то од А па све до верзије Х када је престала производња фебруара 1945 године. Побољшања су се сводила на уградњу јачих мотора и оружија, уградњу радара и додавање трећег члана посаде. Произведено је укупно 6.150 авиона Ме 110.
[уреди] Добре карактеристике:
- Релативно брз авион
- Пријатан и релативно лак за летење
- Добар радиус (поготову са додатним резервоарима)
- Изузетно наоружан авион
- Солидне перформансе на великим висинама
[уреди] Лоше карактеристике:
- Тром и слабих маневарских способности
- Слабо убрзава
- Споро пење
Овај авион је био у саставу армија Немачке, Мађарске, Италије и Румуније.
[уреди] Види још
Сродан садржај | |
---|---|
Сродан развој |
Me 209-II |
Слични авиони | |
Серија ознака |
Kl 106 - Kl 107 - Bf 108 - Bf 109 - Bf 110 - He 111 - He 112 |
Сродни спискови |
Списак војних авиона Немачке |