Васил Левски

Из пројекта Википедија

Васил Левски

Васил Левски (Васил Иванов Кунчев) је био бугарски револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у Карлову, 1837. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.

1862. Левски је отишао у Србију да се као добровољац придружи Бугарској легији коју је основао такђе бугарски револуционар, Георги Раковски. Између 1862. и 1868. учествовао је у свим бугарским борбама против Отоманске империје.

Крајем 1860-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих Бугара у Отоманској империји. Устанак би требало да буде припремљен, вођен и координисан од стране централне револуционарне организације. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно незевисно од било које стране силе.

Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима Повеље Људских и Грађанских Права Француске револуције.

1869. Левски је почео да поставља локалне комитете. До средине 1872. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду Ловечу (Lovech). Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.

У мају 1872, Бугарски Револуционарни Централни Комитет и Интерна Револуционарна Организација, су се убеђени да ће координација рада донети опште добро спојиле у једну организацију.

У јесен 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су заретила да ће уништити организацију. У покушају да спасе документацију, Левски је ухапшен од стране отоманских власти и обешен у Софији, у фебруару 1873.