Владимир Дворниковић

Из пројекта Википедија

Владимир Дворниковић (Северин, 28. јул 1888. - Београд, 30. септембар 1956.), филозофски писац и етнопсихолог

Гимназију је похађао у Земуну и Сарајеву. Филозофију је студирао у Бечу од 1906. код В.Јерузалема и Ф. Јодла, гдје је и докторирао 1911.године. Због пројугословенске оријентације аустроугарске власти су га прогнале да ради у Бихаћу где се тако окупила значајна интелектуална елита. У Загреб долази 1918. године где ради у Музичкој школи.

Хабилитирао за звање доцента с тезом "Наука и филозофија" на Филозофском факултету у Загребу где је предавао теоретску и практичну филозофију као суплент што је и за историју филозофије, док је редовни професор историје филозофије био од 1925. до 1926. кад је принудно пензионисан. Држао је предавања још у Бечу, Цириху и Прагу.

Године 1939. је објавио дело Карактерологија Југословена (Дворниковић, В.: Карактерологија Југословена, Космос, Београд 1939.) у намери да истакне примарне одлике колективног карактера како југословенских народа тако и етничких група. У поређењу са сличном студијом Ј. Цвијића В. Дворниковић иде и даље, јер сматра да поред рељефа и климе на формирање етнопсихолошких категорија утичу још и антрополошки, психолошки и историјски фактори. Сматра да је динарски антрополошки тип репрезентативан за "југословенског човека". Важно је напоменути да се служио кранилогијом, која свакако не стоји у никаквој корелацији са менталним карактеристикама становништва. Међутим, најтежи напади на ово дело су уследили после II светског рата. Оно је проглашено безвредном компилацијом која је штетна по својим тумачењима југословенским народима. - Са променом искључиво марксистичког приступа у анализи научног стваралаштва, у догледно време могла би се очекивати и нова верификација овог дела В. Дворниковића.