Гинтер Рал

Из пројекта Википедија

Гинтер Рал (10. марта 1918. год.) је по успешности био трећи немачки пилот-ловац у Другом светском рату. Постигао је укупно 275 ваздушних победа. Извршио је 621 борбени лет, оборен је 8 пута и рањен 3 пута.

Рођен је у Гагенау, малом селу у области Шварцвалд у Немачкој, у трговачкој породици. 1936. год. ступио је у армију и уписао је војну школу у Дрездену где је под утицајем професора одлучио да ступи у Луфтвафе. Обуку за пилота завршио је 1938. год. у чину поручника. Исте године је распоређен у 52. ловачку групу.

[уреди] Други светски рат

Рал је у првим ваздушним борбама учествовао током немачког напада на Француску. 12. маја 1940. год. постигао је прве две ваздушне победе. Након капитулације Француске његова јединица је распоређена у близини Калеа како би учествовала у Бици за Британију. Због тешких губитака које је јединица трпела Гинтер Рал је 25. јула постављен за команданта 8. ескадриле 52. ловачке групе, а 1. августа је унапређен у чин оберлајтнанта.

По завршетку Битке за Британију Ралова јединица учестовала је у окупацији Румуније, а затим и у Балканској кампањи. Рал је такође учестовао и у Операцији Меркур, ваздушном десанту на Крит у мају 1940. год. После успешног завршетка ове операције 52. ловачка група је враћена у Румунију како би учестовала у одбрани нафтних поља у Плоештију од напада руских бомбардера. Током ваздушних борби које су трајале пет дана Рал и његова ескадрила су оборили око 50 совјетских авиона.

По отпочињању Операције Барбароса, 52. ловачка група прикључена је Групи армија Југ на јужном крилу Источног фронта. 28. новембра 1941. год. Рал је постигао своју 36 ваздушну победу. Истог дана његов авион је погођен због чега је морао да изврши принудно слетање иза немачке линије фронта. Приликом слетања поломио је кичму на три места. Смештен је у болницу у којој је остао девет месеци пре него што се у августу 1942. год. вратио у своју јединицу.

Од августа до новембра Рал је оборио још 64 совјетска авиона што је укупно чинило 100 ваздушних победа. 26. новембра 1942. год. Адолф Хитлер му је лично доделио храстово лишће уз Витешки крст. У априлу 1943. год. унапређен је у капетана, а 6. јула постављен је за команданта 62. ловачке групе. Своју 200-ту победу постигао је 29. августа 1943. год. за шта је добио мачеве уз Витешки крст. Само у октобру 1943. год. оборио је 40 совјетских авиона што је његов најбољи резултат.

19. априла 1944. год. Гинтер Рал постављен је за команданта 11. ловачке групе која је била задужена за одбрану Немачке (Reichsverteidigung). Током одбрамбених борби изнад Немачке Ралова јединица сукобљавала се са бомбардерима и ловцима америчке 8. ваздухопловне армије која је циљеве у немачкој нападала дању. 1. маја 1944. год. унапређен је у чин мајора. Поново је рањен 12. маја када је учестовао у борби са четири америчка ловца П-47 Тандерболт, оборивши два. У овој борби изгубио је палац и био је хоспитализован више месеци због инфекције која је узела маха. У своју јединицу вратио се у новембру исте године.

Крај рата дочекао је на месту командатна 300. ловачке групе која је била стационирана на аеродрому у Салцбургу. 20. фебруара 1945. год. заробиле су га америчке снаге.

[уреди] После рата

Гинтер Рал је после рата био припадник новог немачког ваздухопловства које је формирано након ремилитаризације Немачке која је отпочела 1955. год. Од 1. јануара 1971. до 31. марта 1973. год. био је на положају инспектора ловачких снага немачке Луфтвафе, а од 1. априла 1974. год. до 13. октобра 1975. год. био је војни аташе при НАТО-у. Каријеру је завршио у чину генерал-пуковника.