Гичин Фунакоши

Из пројекта Википедија

Гичин Фунакоши

Гичин Фунакоши (јап. 船越義珍 * 1868; † 1957) је оснивач и реформатор модерног каратеа у Јапану. Као ученик мајстора Јасуцуне Итосу и Анко Асато и на основама шорин-риу (или шури-те, по родном граду Шури) и шореј-риу (или наха-те, по родном граду Наха), систематизовао је карате. Фунакоши је карате дефинисао не само средством за самоодбрану, него и средством за развијање тела и карактера.

Између 1906. и 1915. Гичин Фунакоши је са својим најбољим ученицима путовао кроз целу Окинаву, јавно демонстрирајући карате технике. Касније је престонаследник и каснији јапански цар Хирохито као сведок таквих представа, позвао Фунакошија, тада већ председника једног окинавског савеза борилачких вештина, да на националном будо-конгресу у Токију 1922. године презентује свој карате. Презентација је изазвала велики интерес, и он је позван да своју уметност практично демонстрира у кодокану. Одушевљена публика, међу њима и оснивач џудоа Јигоро Кано, успела је да наговори Фунакошија да остане на кодокану и ту предаје. Две године касније, 1924, Фунакоши је основао свој први дођо.

Интересантно је да у својој карате школи, никад није прихватио турнирска такмичења и борбе у двоје.

[уреди] Шото нију кун

Шото нију кун су правила (кодекс) понашања, које је дефинисао Фунакоши и која објашњавају основни принцип Карате-До (пут празне руке) и служе усавршавању карактера.

Карате до ња реи ни хајимари, реи ни овару кото во васуруна.
Не заборави: Карате почиње са реи и завршава са реи (реи - Поштовање, пристојност)
Карате ни сенте наши.
У каратеу нема превентивног напада. (Карате не познаје "први" напад.)
Карате ва ги но тасуке.
Карате је помоћник правде.
Мазу јико во шире, шикошите тао во шире.
Спознај прво себе а после другога.
Гијуцу јори шинјуцу.
Вештина духа долази пре вештине технике.
Кокоро ва ханатан кото во јосу.
Учи да контролишеш дух, тада га ослободи бескорисног.
Вазаваи ва гетаи ни шозу.
Несрећа настаје због непажње.
Дођо номино карате то омоу на.
Карате није само у дођу.
Карате но шугјо ва исшо де ару.
Тренинг каратеа траје (обухвата) читав живот.
Араи јуро моно во карате ка сејо, соко ни мјо ми ари.
Повезати свакодневницу са каратеом, то је магија те вјештине.
Карате ва ју но гото ши таезу нацудо во атаезареба мото но мизу ни каеру.
Истински карате је као врућа вода које се хлади ако је стално не подгријаваш.
Кацу кангае ва моцу на макену кангае ва хицујо.
Не размишљај како ћеш победити, него размишљај како да не иузгубиш.
Теки ни јоте тенка сејо.
Мењај се, зависно од противника.
Татакаи ва кјојицу но соју икан ни ари.
Борба зависи од прецизности ударца.
Хито но те аши во кен то омое.
Претпостави да су ти руке и ноге - сабље.
Данши мон во изуреба хјакуман но теки ари.
Када изађеш из дворишта младости, имаш пуно противника.
Камае ва шошинша ни ато ва шизентаи.
Заузимање става постоји само код почетника, касније постоји само природан став.
Ката ва тадашику јисен ва бецо моно.
Вежбај кату правилнно, у правој борби је друга прича.
Чикара но кјојаку, карада но шиншуку, ваза но канкју во вазаруна.
Тврд и мек, напетост и опуштеност, споро и брзо, све заједно са правим начином дисања.
Цуне ни шинен куфу сејо.
Увек размишљај и испробавај ново.