Драгојло Дудић
Из пројекта Википедија
Драгојло Дудић земљорадник, револуционар и писац рођен је 9. децембра 1887 у селу Клинци код Ваљева -погинуо 29. новембра 1941 код Мачката.
Рођен у богатој патријархалној заједници где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Завршио је основну школу а сам научио латиницу у енглески језик. Постао је најписменији и најначитанији сељак у Србији, један од најузорнијих Домаћина у свом крају.
После династичке промене 1903 када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.
Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар па наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915 и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919 постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).
У своме селу је формирао партијску организацију 1920. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923 и 1925). Био је члан месног комитета КПЈ за Ваљево и члан покрајинског комитета КПЈ за Србију 1940.
Пред Суд је изведен али није осуђен.
Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући "Политику", "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца "За плугом".
Организатор је устанка у Другом светском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а истог месеца је погинуо у борби с Немцима.
Његов "Дневник", важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији, објављен је 1945.
Извор: Драгојло Дудић "Дневник 1941", Нолит 1988, - Биографија (Слободанка Пековић)
Иво Андрић је о "Дневнику 1941" Драгојла Дудића написао: "То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза"
а Владимир Дедијер је додао "Ти је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требали да се одвијају, већ онако како су се дешавали"
