Енвер Шиљак

Из пројекта Википедија

Енвер Шиљак је рођен 1919. године у Босанској Градишци, Босна и Херцеговина, сада Република Српска ентитет у БиХ. Прије другог свјетског рата био је службеник. Као члан КПЈ био је активан од 1940. У НОБ је ступио јула 1941. године, а стријељан је 5. септембра 1941. у Тузли. За народног хероја проглашен 20. децембра 1951. године.

Енвер је у Бањалуци завршио 5 разреда гимназије, а у шестом је искључен из школе због својих напредних убјеђења. Школовање је наставио у Осијеку. а 1938. године запослио се у Тузли у руднику Крека. Тад је примљен у СКОЈ, а две године касније и у Комунистичку партију. Био је секретар Окружног комитета СКОЈ-а у Тузли. Фебруара 1941. године је ухапшен и протјеран у родно мјесто. Вратио се у Тузлу и живио је илегално до краја јуна, када се као члан Обласног војног руководства повукао у околину града и почео да ради на припремању устанка.

Ухапшен је у јулу 1941. године приликом преношења оружја и одласка у партизане.

Комунистички извори дају идућу верзију догађаја:

Када су га спроводили у отвореном аутомобилу кроз Тузлу, дигао се на ноге и отимајући се усташама пјевао Интернационалу, клицао Комунистичкој партији и позивао народ на устанак. Пријеки суд га је осудио на смрт. Предлог суда да тражи помиловање одбио је презриво: »Ја знам какав је ово суд. Зато га и не признајем. Признајем само суд КПЈ и једино њој сам спреман да одговарам за своје дјела. Овај суд не сматрам легалним, јер служи окупатору и домаћим издајницима«.

Одржао је говор против окупатора и о потреби оружане борбе. 5. септембра 1941. године пред стријељање скинуо је своју блузу од шаторског крила и дао је кочијашу који је чекао ту да одвезе његово мртво тијело. Приликом стријељања није био добро погођен, остао је рањен на ногама, ухватио се за крваве груди и узвикнуо: »Што вам дрхте руке, фашистички пси, пуцајте! Можете убити Енвера Шиљка, али Комунистичку партију - никада! Пуцајте издајници! И у вас ће пуцати моји другови, комунисти и скојевци!«

Такво његово држање снажно је одјекнуло у тузланском крају. Десетине омладинаца из Тузле, одушевљене Енверовим примјером, отишле су у партизане.