Енигма

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Енигма (вишезначна одредница).

Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска

Енигма је била машина за шифровање радио-телеграфских порука, употребљавана за време другог светског рата од стране немачког вермахта. Реч Енигма долази из грчког језика и значи 'загонетка'.

[уреди] Конструкција

Енигму је конструисао Немац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму Chiffriermaschinen AG Berlin (Машине за шифровање АГ Берлин) која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифровање, првенствено за цивилне намене.

Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу Ротор-Шифровних машина, као и енглеска Typex (типекс) или америчка М-325.

Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на један тастер тастатуре активира струјно коло од тастера кроз ваљак до монитора, на коме засветли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифровани, односно дешифровани текст. Пошто су се при сваком притиску на тастер тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрована.

У неким савременим компјутерским системима (Unix) се још увек користи једна софтверска варијанта енигме (crypt).

Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:

Положај ваљака: Постоји $3! = 1 \cdot 2 \cdot 3 = 6$ могућности, да би се 3 ваљка довела у различит положај.
Почетна позиција ваљака: Сваки ваљак може се довести у један од 26 почетних положаја. Из комбинације са три ваљка произилази $26 \cdot 26 \cdot 26 = 263 = 17576$ различитих почетних положаја.

Само три ваљка значи производе $3! \cdot 263 = 105456$ комбинација шифре. Да бих још више увећала сигурност, енигма је поседовала и тзв. контактну таблу, помоћу које су се струјна кола словних парова могла замијенити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.

Контактна табла: При избору 4 пара замијењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.; На почетку се морају из 26 издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редослед избора не игра никакву улогу, треба се само још поделити бројем могућности тих четири пара. Коришћењем биномиалног коефицијента произилази; $\frac{{26 \choose 2} \cdot {24 \choose 2} \cdot {22 \choose 2} \cdot {20 \choose 2}}{4!} = 164038875$

Дакле, контактна табла и ваљци заједно производе 17.298.883.602.000 могућих шифри.

[уреди] Дешифровање

Група пољских математичара око Маријана Рејевског, је још пре другог светског рата постизала велике успехе при дешифровању, енигмом шифрованих текстова. Верзије пре 1939 су биле једноставније контруисане.

Искористивши чињеницу, да су Немци због сигурности, на почетку поруке тзв. кључ поруке (групу од три слова) слали два пута, Рејевски је драстично смањио обим тражења шифре. Осим тога, развио је каталог са "отисцима прстију" одређених комбинација и позиција ваљака.

Уз помоћ електромеханичких рачунара, тзв. бомби, било је могуће у року од пар сати дешифровати дневни кључ, који је служио за шифровање порука и који су Немци сваки дан у 0 сати мењали. Немци су 1939 пооштрили параметре енигме. Уместо три почели су употребљавати пет ваљака (од њих су по три била употребљавана) и помоћу контактне табле су уместо досада 4 замењивали 10 парова слова. Кроз те измене је обим тражења шифре могао бити савладан само кроз употребу даљњих 60 бомби.

Знање тих криптографских слабих страна енигме, планови бомби, као и две копије енигме су успешно пребачене у Француску и Енглеску само две недеље пре немачког напада на Пољску.

Та сазнања су од стране савезника, највише у Енглеској даље коришћена и проширивана. Између осталог, то се може захвалити и једном немцу, који је радећи као везиста при вермахту, и желећи освету због бесчасног отпуштања из војске након првог светског рата, ступио у контакт са француским обавештајном службом. Састајао се три пута са агентом "Рекс". Он сам је добио шифру "АХ". Предао је французима планове енигме, али без плана електричних водова. Одан је Немцима од стране француске обавештајне службе и погубљен 1943.

Радови енглеских стручњака за дешифровање су се одвијали у Блечли парку (Bletchley Park) под шифром Ултра. Они су наставили тамо где је Рејевски морао стати и постигли су успешно дешифровање 1939 побољшане енигме и поред пооштрених параметара. Временом су искоришћавали и опуштеност немачких "шифрера" као и шематски грађене поруке као нпр. координате позиција или прогнозе времена. У Блечли парку на дешифровању порука је радило око 7000 људи.

Један од стручњака је био и енглески математичар Алан Тјуринг (Alan Turing), чији су радови и за данашњу информатику од великог значаја. При крају рата су савезници били у стању да дешифрују скоро сав немачки радио-телеграфски саобраћај.

Одређени историчари тврде, да је успех дешифровања енигме цели други светски рат скратио, за пар месеци, можда чак и за једну годину.

После рата су од савезника заплењени енигма уређаји, продани на блиски Исток и у Африку. Самим тим су савезници (Енглеска, Француска и САД) били у могућности да дешифрују радио-телеграфски саобраћај тих земаља.

[уреди] Литература

Клаус Шмех: Свет тајних знакова. W3L Verlag Bochum, 2004
Симон Синг: Тајне поруке (The Code Book), 2001

[уреди] Спољашње везе

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%B5/%D0%BD/%D0%B8/%D0%95%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D0%B0.html"

Категорије страница: Други светски рат · Рачунарство · Криптографија · Изабрани чланци на de.вики · Изабрани чланци на en.вики · Изабрани чланци на nl.вики

Енигма

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Конструкција

[уреди] Дешифровање

[уреди] Литература

[уреди] Спољашње везе

Views

навигација

техничке

Претрага

Други језици