Епархија
Из пројекта Википедија
ЕПАРХИЈА, ЕПИСКОПИЈА: Назив за област чији духовни живот надгледа и њиме руководи један Епископ.
Некада су се границе Епархија поклапале са административним границама покрајина у грчко-римском царству, а седишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом месту, као и место боравка Епископа. Епархија је улазила у састав јединице-дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице-номе. Таква структура и организација, у 4. веку прелази у Црквену организацију која је до данас сачувана у оним Православним црквама које се управљају по митрополитанском систему.
Свака Епархија има по неколико Парохија, а свака Митрополија има по неколико Епископија или Епархија и свој Синод. Митрополије улазе у састав Патријаршије, која је њихова највиша структура. У Српској Православној Цркви било је Епископија које су припадале Византијској Цркви, одн. Цариградској Патријаршији. Оне су улазиле у састав Солунске Митрополије, одн. Охридске Архиепископије - док је на оне у приморју утицао Рим. У приморју је у богослужењеу владала двојезичје (диглосија), а хришћанска просвећеност славенског живља била је слаба. Тек са Светим Савом, уз Грчки и Латински језик, уводи се и Славенски као богослужбени језик, па ће тројезичје (триглосија) донети богатије плодове хришћанизације Срба. То је уједно и време организације Жичке, одн. Пећке Архиепископије.
[уреди] Види још
- Парохија
- Митрополија
- Патријаршија
