Жикица Јовановић Шпанац
Из пројекта Википедија
Жикица Јовановић Шпанац (1915. - 1942.) је био југословенски партизан и народни херој социјалистичке Југославије.
Садржај |
[уреди] Младост
Живорад Јовановић, познатији као Шпанац, рођен је 1914. године у Ваљеву. По завршетку средње школе, отишао је у Београд где је студирао југословенску књижевност на Филозофском факултету и радио као новинар Политике, одакле је избачен 1936. Током студентских дана понеле су га идеје о једнакости свих класа. Прикључио се Комунистичкој партији Југославије 1935. године.
[уреди] Шпански грађански рат
Имао је 22 године када се 1937. године, пред дипломски испит, упутио у Шпанију да помогне радницима Мадрида и Андалузије у њиховој борби против фашизма. Борио на страни Народне републике Шпаније. Својој мајци је то у једном писму објаснио следећим речима:
- "Мајко, ја нисам могао остати слеп и глув за болове и дозиве човечанства. Ја то нисам могао. Ја волим човека. Ти си ми удахнула ту љубав. Разуми то и, молим те, опрости ми што сам ти нанео бол. Теби и оцу..."
[уреди] Повратак у Југославију
У краљевину Југославију вратио се 1940. године, одмах по доласку је ухапшен и испитиван од стране специјалне полиције. То га није зауставило да настави своје револуционарно-побуњеничке активности.
Учествовао је у демонстрацијама у Београду 27. марта 1941. Када је почео рат у Југославији пријавио се као добровољац, али га Краљевска војска није примила. Заједно са другим комунистима радио је на организовању устанка у западној Србији.
[уреди] Устанак
Жикица Јовановић је 7. јула 1941. године у Белој Цркви поред Ваљева у окупираној Србији, пиштољем (носио је два пиштоља на боковима, као и сви комесари из шпанског рата) убио два жандарма, који су дошли да растуре народни збор на коме је Жикица држао анти-нацистички говор. Тај дан се у СФРЈ сматрао почетком устанка против окупатора.
У јануару 1942. године када је формиран Сувоборски партизански одред постао је политички комесар тог одреда. Касније је постао командант батаљона у Ваљевском одреду.
[уреди] Погибија
Шпанац је погинуо 13. марта 1942. у 27-ој години живота, у борби против четника у селу Радановцу, као члан штаба Групе партизанских одреда западне Србије. За народног хероја проглашен је 6. јула 1945.
