Зилоти

Из пројекта Википедија

Зилоти се обично поистовећују с јеврејским борцима за слободу који су водили први рат против Рима 67—68. године. Мада су делили многа уверења са фарисејима, из чијих су редова без сумње и потекли, њих је најбоље окарактерисати као једну групацију у оквиру друштва пред избијање отвореног рата с Римом. Поред тога што су били ултранационалисти, зилоти су сматрали Храм симболом победе над Римљанима и стога су учинили све што је било у њиховој моћи да га очисте од нејевреја и оних који су сарађивали с Римом. Зилоти су мање-више нестали с падом Јерусалима (70. године) и Масаде (73. године), да би се поново појавили међу месијанским следбеницима Бар Кохбе 132—135. године.

[уреди] Зилоти у православљу

Монашка братија општежитија са Свете Горе која се одаје крајњим жртвама у славу Господа. Неретко посматрани од стране званичних православних цркава као православна секта, често су прогањани и протеривани. У својим подвизима склони су самокажњавању, па чак и ношењу костерти по чему су нарочито чувени. У данашње време постоје у свим земљама православне традиције, живе углавном изоловано у посебним мушким или женским манистирима и не мире се са "екуменским уједињењем" свих хришћана у једну цркву, сматрајући да је једини спас душе преко православља. Самим тим, све који не упражњавају православно учење у исконском канонском смислу или покушавају да уносе иновације сматрају за отпаднике (католике, протестанте и званично православне, нарочито новокалендарце).