Капри
Из пројекта Википедија
Капри је италијанско острво. На острву се налази и град истога имена . Налази се на јужној страни Напуљског залива крај Сорентинског полуострва. Капри је још од римских времена био чувен по својим лепотама. Острво има 3 квадратна километра и 7.278 становника. На острву се налази Капри и насеље Анакапри. Од друге половине 19. века Капри је постао популарно одредиште европских уметника, књижевника и других славних личности.
Садржај |
[уреди] Историја
Према грчком географу Страбону Капри је једном био спојен са остатком Италије. То су потврдила новија географска и археолошка истраживања. Новија ископавања су показала да су људи на Каприју још од неолитика. У Енејиди Вергилије је тврдио да су Грци са Јонских острва населили Капри. Тацит је тврдио да је на Каприју било 12 царских вила. И Октавијан Август и Тиберије су ту имали низ вила. Цар Комод је 182. прогнао своју сестру Луцилу на Капри. Након пада Западнога Римскога Царства Капри је био под контролом Напуља. Острво је било на удару бројних пиратских напада. Цар Лудвиг II је 866. предао острво Амалфију. Први бискуп је постављен 987. У 16. веку острво је било на удару Турака, Чувени турски адмирали Барбароса Хајредин паша и Тургут Реис су 1535. и 1553. пљачкали Капри. Наполеонова француска војска је јануара 1806. заузела острво. Британци су маја 1806. избацили Французе са Каприја и Капри претворили у јаку поморску базу ("други Гибралтар"). Међутим Британци су тада направили велику штету на археолошким ископинама. Жоашен Мира је поново 1808. освојио Капри и ту су Французи остали до 1815. , када је Капри враћен Бурбонима Напуљске краљевине.
У другој половини 19. века Капри је постао популарно одредиште европских уметника, књижевника и других славних личности. Џон Сингер Сарџент и Франк Хајд су били истакнути уметници који су били на острву крајем 1870тих. На острву су имали виле Норман Даглас, Фридрих Алфред Круп, Курцио Малапарте, Аксел Мунте, Максим Горки, Емил фон Беринг и Кристијан Вилхелм Алерс.
[уреди] Капри у литератури
Фасцинацију острвом Капри потакла је књига "Откриће Плаве Шпиље на острву Каприју" немачкога сликара и писца Августа Копиша. У књизи је описао свој боравак на Каприју 1826. и откриће плаве шпиље. Капри је познат и по краткој причи Сомерсета Могама "Лотофаг". У тој причи главни лик долази из Бостона на Капри на одмор и тако је био очаран Капријем да оставља посао и одлучује да остатак живота проведе у доколици на Каприју.
Клод Дебиси у наслову свога импресионистичкога дела спомиње Анакапри. Норман Даглас је написао роман о Каприју. Поред Дагласа и књижевник Жак Ферсена и песник Август фон Платен долазе на Капри стварајући хомосексуалну заједницу.
Летонски романописац Јанис Јаунсудрабинш је написао 1939. роман "Капри", у коме описује бициклистичке туре Максима Горкога и Аксела Мунтеа. Писац и шведски краљевски лекар Аксел Мунте (1857.-1949.) је саградио вили на острву близу Анакаприја.
[уреди] Туризам
Капри је туристичко одредиште и за Италијане и за странце. Током 1950их Капри је постао популарно одредиште међународнога џет сета. Централни трг Каприја је задржао умерену сеоску архитектуру, али начичкан је скупима бутицима и ресторанима. За време лета има пуно туриста, најчешће једнодневних излетника из Напуља и Сорента.
[уреди] Галерија
 Капри |
 |
 Спиља Меравиљоза |
 Природни лук |
 Сан Ђакомо |
 Марина Пикола из Августовога врта |
 Монте Тиберио |
 |
