Конрадин
Из пројекта Википедија
Конрадин или Конрад V или Конрад Млађи (25. март 1252.-29. октобар 1268.) је био краљ Сицилије (1254.-1268.(1258.)) , титуларни краљ Јерусалима (1254.-1268.) и војвода Швапске. Син је немачког краља Конрада IV. Његовом прераном смрђу у доби од само 16 година окончава се легитимна Хоенштауфеновска линија.
Садржај |
[уреди] Папе мрзе младог краља дечака
Пошто је изгубио оца растао је на двору свог ујака и старатеља Лудвига II, војводе горње Баварске. Рођаци из краљевске куђе на Кипру владали су Јерусалимом као регенти. На Сицилији је као регент владао очев полубрат Манфред Сицилијански.
Папе су наставиле са својом политиком мржње према Хоенштауфовцима. Папа Иноћентије IV је тако покушавао да преда Сицилију некоме другоме, а папа Александар IV наставља ту политику и нуди Хоенштауфовске поседе у Немачкој краљу Кастиље. Истовремено забраљује избор Конрадина за краља Немачке.
[уреди] Папа помаже Карлу I Анжујском да постане краљ Сицилије
Први позив Конрадину, односно његовом ујаку као старатељу дошао је 1258. Позвали су га гвелфи јер је Манфред Сицилијански крунисан као краљ Сицилије на темељу гласине да је Конрадин умро. Лудвиг II Баварски је одбио да крене у Италију.
Папа Клемент IV је позвао Карла I Анжујског да помогне против Манфреда, па да ће постати краљ Сицилије. При томе је Карло I Анжујски обећао да неће никад ујединти то краљевство са Светим Римским Царством и да се неће мешати у послове цркве. Карло I Анжујски убија Манфреда и заузима јужну Италију.
[уреди] Конрадин добија следбенике у целој Италији у борби за ослобођење од Анжувинаца
Гибелински градови се због тога обраћају Конрадину да им помогне у ослобађању Италије. Конрадин долази у Верону и полаже право да буде краљ Сицилије.
Конрадин је добио следбенике по целој Италији. Рим, Павија, Пиза и Сијена га срдачно дочекују. Недостатак новца, одустајање његова ујаја Лудвига и претње од папе су тиме биле анулиране. Током 1267. започиње борбу против Анжувинаца. Већина Сицилије се побунила против власти Анжувинаца. Само су Палермо и Месина остали лојални Анжувинцима. Побуна против Анжувинаца се раширила и на Калабрију и Апулију. Црква је на то екскомуницирала Конрадина новембра 1267. Међутим Конрадин побеђује Карла I Анжујског , а јула 1268. улази у Рим.
[уреди] Конрадин је ухапшен и погубљен
Конрадин је сакупио вишенационалну војску, у којој је било Шпанаца, Талијана, Римљана, Арапа и Немаца. Дошло је до одлучне битке код Таљакоца 23 августа 1268. Током битке изгледало је да ће Конрадин победити. Међутим грамзивост његових војника и изненадни напад противника доносе победу Карлу I Анжујском. Конрадин је успео побећи до Рима, али близу Рима је ухапшен и предан Карлу I Анжујском, који га затвара заједно са Фридрихом Баденским у замак дел Ово у Напуљу. Осуђен је као издајник, па му је 29. октобра 1268. одрубљена глава.
[уреди] Окончана Хоенштауфеновска линија
Његовом прераном смрђу у доби од само 16 година окончава се легитимна Хоенштауфеновска линија. Краљевство Сицилије прелази у руке Карла I Анжујског, али побуна звана Сицилијанска вечерња 1282. доводи Петра III Арагонског на власт на Сицилији. Анжувинци су задржали јужни део Италије, односно Напуљско краљевство.
