Краљевска породица (Свазиленд)
Из пројекта Википедија
Краљ не може да именује свог наследника. Обичајни закон налаже следеће: "инкхоси yинкхоси нгенина", што значи: ’’краљ је краљ преко мајке’’. Када актуелни краљ умре, краљевска фамилија се састаје да одабере ’’Велику жену’’, тј. која ће од краљевих жена бити краљица мајка, (индловукази), а њен син нови краљ.
Индловукази мора да испуни неколико услова:
- Може да има само једног сина (изузетак је направљен у случају Лаботсибени Мдлули, мајке краља Бхуну и бабе Собхузе II, која је имала три сина, али је њена личност и карактер била толико јака, да краљевска породица није ни сумњала да је она краљица мајка).
- Мора да буде јаког карактера, јединствене личности, и да долази из фамилије са добрим статусом
- Не сме да припада лози Нкхоси-Дламини. За разлику од осталих припадника Свази народа, само је краљевима дозвољено да узимају жене из исте фамилије, на пример, Собхуза је имао 11 жена које су имале исто презиме – Дламини.
- Не сме да буде ритуална жена, што код Свазија значи да не сме да потенцира најстаријег сина као престолонаследника.
Крунисани принц постје краљ тек када његова мајка наврши две године жалости за својим супругом, покојним краљем. Прве две супруге за краља бира национални савет. Ове две супруге имају посебно место, посебну функцију у краљевском култу, а њихови синови никада не смеју да претендују на престо. Прва жена мора да буде из МАТСЕБУЛА клана а друга из МОТСА клана. На тај начин, традиционално се учвршћују везе између различитих Свази племена, што неминовно доводи до мира унутар целе нације. Остале жене, краљ може да бира по свом нахођењу.
У туристичким водичима често стоји да краљ сваке године бира нову жену, у доба одржавања фестивала под називом ’’Игра свирала’’. То није тачно, не увек, али краљ, као најважнији гост, обично примети неку девојку у маси, које иначе знају чему та светковина служи, па их породице читаве године припремају за сустрет са краљем. Ако се краљу допадне нека, он ће договорити дискретан сусрет како би проверио да ли је слободна и онда уговорити венчање. Краљ Мсwати III тренутно има седам супруга, дванаесторо деце и једну вереницу, емапховела, како се то каже на језику Свазија. Краљ је дужан да сваку жену удоми у неком од краљевских села по Свазиленду. Собхуза ИИ и његове жене- Туристичка литература наводи да је Собхуза ИИ имао од једне до две стотине жена, и око шест стотина потомака!!! Тачни подаци су следећи: Од 1889. до 1982. краљ Собхуза II се оженио тачно 70 пута, а од 1920. године је добио 210 деце, што је, просечно, три детета по жени. Око 110 од тих 210 је преминуло, али су 97 синова и кћери и дан данас живи (последњи податак из Јуна, 2000. године). Подаци о унуцима Собхузе II још нису сведени на коначан број, али их тренутно има око хиљаду!
У Априлу, 1986. године, Мсwати III је крунисан као владар Краљевине Свазиленд. Мсwати III потиче из краљевске лозе Дламини, исте оне из које потиче и Нгwане III који је основао Свази нацију. Краљ може да има небројено пуно жена и када он умре, водећа краљица Мајка моментално губи свој статус. О томе која ће Краљица Мајка преузети власт, до новог крунисања, одлучује краљевски савет – чланови Дламини фамилије. Нова Краљица Мајка мора да испуњава неке услове, а најважнији је да мора да буде једна од старијих краљевих жена (да је дуже била у браку са Краљем). Тада она постаје Прва Дама краљевства и најутицајнија жена у Свазиленду. Наследник не мора да буде најстарији краљев син. Највећи услов је да у тренутку одабира новог краља, престолонаследник буде неожењен, што у том случају, свакако није најстарији син. У већини суседних држава, престолонаследник је најстарији син или син из првог брака покојног краља. То није случај у Свазиленду. Престолонаследник, наравно, мора бити члан Дламини фамилије. Такође је обичај да се нови краљ одабере, по неким својим особинама, пре смрти старог, али уз обавезу савета да се не сазна ко је то, све до краљеве смрти.
