Лазар Пачу
Из пројекта Википедија
Лазар Пачу (1. март 1855, Чуруг, Бачка – 12. октобар 1915. године, Врњци), лекар и политичар.
Потиче из свештеничке породице која се са југа доселила у Аустроугарску са патријархом Чарнојевићем. Отац Стефан био је парох, а мајка је потицала из породице којој је припадао и Милош Цветић, познати драмски писац и глумац.
Студије медицине започео је у Цириху, где се придружио бакуњистичком кругу и упознао Светозара Марковића, Васу Пелагића и будуће руководство Радикалне странке: Николу Пашића, Перу Тодоровића и Перу Велимировића. Ту је срео и Ленку Захо, којом се касније венчао.
Студије је прекинуо 1878. године, када је, заједно са Пером Тодоровићем, основао лист "Стража" у Новом Саду, али их је власт убрзо протерала. Пачу је затим окончао студије медицине у Берлину и докторирао тезом о реуматским обољењима.
У Београду је отворио лекарску ординацију и од ње живео током 1880-тих година. Учествовао је у оснивању Народне радикалске странке 1881. године и постао члан главног одбора. Писао је за "Самоуправу", лист Радикалне странке. Важна је његова серија непотписаних текстова у којој је покушао да одговори на критику Мите Ценића да је Радикална странка напустила идеологију Светозара Марковића.
Када је радикална влада 1889. године национализовала монополе дувана и соли, за управника државних монопола постављен је Пачу и био то до 1893, када је смењен од стране либералне владе. Управник монопола је и 1893-1894. и 1897-1898. године. У међувремену био је комесар Народне банке и директор Београдске задруге (банка).
По промени династије 1903. године и доласку радикалских странака на власт, Лазар Пачу је министар финансија у три периода: јануар 1904 – мај 1905, април 1906 – јануар 1908. и август 1912 – октобар 1915. године. Из овог периода Пачу је остао запамћен, по неколико анегдота, као шкрт министар финансија, мада је и под њим буџет брзо растао. Важна је његова улога у тзв. царинском рату са Аустроугарском, закључењу нових спољних зајмова Србије и финансирању балканских ратова и почетка I светског рата.
