Лариса Латињина
Из пројекта Википедија
Лариса Семjoновна Латињина, (рус. Лариса Семёновна Латынина), совјетска (украјинска) гимнастичарка, рођена је 27. децембра 1934. у граду Херсон, у Украјини, у тадашњем СССР-у. Она је спортисткиња с највише освојених олимпијских медаља - уопште: укупно 18, и то 9 златних, 5 сребрних и 4 бронзане; на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, Риму 1960 и Токију 1964. Тренер јој је био Александар Мишаков, који је био и тренер још једног славног совјетског гимнастичара, Олимпијског побједника, Бориса Шаклина.
На четири Светска првенства (1954, ‘58, ’62. и ’66.) Латињина такође бележи импозантан биланс - осваја 9 златних, 4 сребрне и 1 бронзану медаљу, док са три Европска првенства (1957, ’61. и ’65.) доноси 7 златних, 6 сребрних и 1 бронзану медаљу.
Све скупа: 46 (четрдесет и шест) медаља с великих такмичења. Тешко поновљива каријера, уистину вредна дивљења.
Рођена је као Лариса Дири (Латињина постаје удајом 1955), и прво се почела бавити балетом, али кад се њен кореограф отселио, прешла је на гимнастику. С 19 година се први пут представила свету, 1954 године на Светском првенству у гимнастици, када је почео њен велики низ, суделујући у освајању злата у екипном вишебоју.
Свој олимпијски поход почиње на Олимпијским играма у Мелбурну, 1956 године када у борби са сјајном Мађарицом Агнес Келети постаје најуспешнија гимнастичарка Игара. Латињина побеђује Келети у вишебоју и предводи совјетске гимнастичарке до победе у екипном вишебоју. Осваја и злато у вежби на тлу (дели га с Келети), злато у прескоку, сребрну медаљу у двовисинском разбоју и екипну бронзану медаљу (деле је с Пољском) у, касније укинутој дисциплини, преносним справама. Келети такође осваја шест медаља: четири златне и две сребрне.
Велики успех Латињина постиже на Светском првенству, 1958 године, где осваја 5 од 6 наслова, дакле готово све титуле, осим сребра на тлу. Оно што је остало у аналима јест чињеница да је то постигла – трудна. Она је поново главни фаворит гимнастичких такмичења на Олимпијским играма у Риму, 1960 године, где опет побеђује у вишебоју (совјетске гимнастичарке освајају прва четири места), осваја злато у екипном вишебоју, брани и злато у вежби на тлу, осваја и две сребрне медаље, у вежбама на греди и двовисинском разбоју, те закључује збирку бронзаном медаљом у прескоку.
На Светском првенству 1962 године осваја три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу.
На Олимпијским играма у Токију, 1964 године Латињина је поражена у вишебоју од нове звезде светске гимнастике – чехословакиње Вере Чаславске, али осваја златне медаљу у екипном вишебоју, и у вежби на тлу, обе златне медаље као треће у низу (на трима ОИ). Осваја сребро у прескоку као и две бронзане медаље, на греди и двовисинском разбоју, чиме завршава своју блиставу олимпијску каријеру. На тим ОИ имала је већ 30 година, а то су године у којима су данашње гимнастичарке одавно престале са такмичењима.
Након Светског првенства 1966. године, где осваја сребрну медаљу у екипном вишебоју, Латињина се повлачи и почиње радити као гимнастички тренер.
Уврштена је у Међународну кућу славних жена спортиста (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, а, у Међународну гимнастичку кућу славних (International Gymnastics Hall of Fame), тек 1998. године.
Данас живи у Јапану.
[уреди] Каријера
| Година | Првенство | медаље и дисциплине |
|---|---|---|
| 1954 | СП | 1 златна медаља (екипни вишебој) |
| 1956 | ОИ | 4 златне медаље (екипни вишебој, вишебој, прескок и тло) 1 сребрна медаља (двовисински разбој) 1 бронзана медаља (преносне справе) |
| 1957 | ЕП | 5 златних медаља (вишебој, прескок, двовисински разбој, греда и тло) |
| 1958 | СП | 5 златних медаља (екипни вишебој, вишебој, прескок, двовисински разбој и греда) 1 сребрна медаља (тло) |
| 1960 | ОИ | 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло) 2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда) 1 бронзана медаља (прескок) |
| 1961 | ЕП | 2 златне медаље (вишебој и тло) 2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда) |
| 1962 | СП | 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло) 2 сребрне медаље (прескок и греда) 1 бронзана медаља (двовисински разбој) |
| 1964 | ОИ | 2 златне медаље (екипни вишебој и тло), 2 сребрне медаље (вишебој и прескок) 2 бронзане медаље (двовисински разбој и греда) |
| 1965 | ЕП | 4 сребрне медаље (вишебој, двовисински разбој, греда и тло) 1 бронзана медаља (прескок) |
| 1966 | СП | 1 сребрна медаља (екипни вишебој) |
