Манастир Манасија
Из пројекта Википедија
Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и припада такозваној „Моравској школи“. Подигао је деспот Стефан Лазаревић - Високи између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена „Ресавска школа“ била је по својим преводима и преписима чувена - и после пада деспотовине - кроз цео XV и XVI век.
Манастирски комплекс састоји се из:
- цркве
- велике трпезарије или такозване „школе“ (која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве)
- тврђаве са 11 кула од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).
У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и 2/3 фресака је неповратно пропало.
Западни део цркве, такозвана „припрата“ приликом једне експлозије у XVIII веку тешко је оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена.
Иако тешко оштећен, животопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака прво заслужује пажњу криторска композиција на западном зиду главног дела цркве, на којој је сачуван портрет деспота Стефана. На јужном и северном зиду - у певницама - очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ - Свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу).
Манасија је пустошена и разарана 1439, 1456, 1476, и 1734, а обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе (тада) СР Србије отпочео је 1956. године обимне конзерваторско-рестаураторске радове. Чишћења и конзервација фресака извршени су од 1959. до 1962. године.
[уреди] Спољашње везе
- Изложба о манастиру и библиотеци
- Јоаникије, игуман манастира Манасије („Православље“, бр. 920, 15. јул 2005.)
- Археолошки налази под кључем („Политика“, 29.11.2006.)
- Деспот Стефан и манастир Манасија у гласилима Српске православне цркве („Православље“, бр. 952, 15. новембар 2006.)
- Мошти деспота Стефана у Манасији (вест од 22. децембра 2006.)
