Мара Бранковић
Из пројекта Википедија
Мара Бранковић је ћерка деспота Ђурђа Бранковића, рођена 1412. године. По доласку оца на престо Србије долази до преговора о њеном венчању за турског султана Мурата II а 1435. одлази у харем у коме има око 300 жена. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће Стефана и Гргура. У Tурској борави све до смрти Мурата II 1451. године. По повратку у Србију од султана Мехмеда II добија област око Дубочице и Лесковца за своје издржавање. После смрти оца 1456. представља важан и најреалнији политички фактор у Србији. Ипак због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом Лазаром бежи код султана Мехмеда II код кога има завидан утицај. Одмах након доласка успела је да добије имање у Јежеву у близини Сера и ту је проводила своје дане. Био је то сигурно њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у Свету Гору, а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете Горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака Тому Кантакузина, деспотицу Јелену (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-Јелена (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Доживела је старост од око 70 година и умрла је 1487. године.
