Митрополит Амфилохије Радовић
Из пројекта Википедија
| Амфилохије Радовић | |
|---|---|
 Амфилохије Радовић |
|
| рођен: | 7. јануар, 1938. Доња Морача, Црна Гора |
| преминуo: | |
Амфилохије (Ристо) Радовић син Ћира и Милеве Радовић, рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио Богословију Св. Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао 1962. год.
Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију.
Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, успева да докторира, а тезу, коју иначе пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу могућу оцену. Потом, годину дана проводи на Светој Гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту "Свети Сергије" у Паризу од 1974. до 1976., где уз осталих пет језика које је савладао, и који му одлично служе, усавршава и француски језик.
По повратку, у Београду је биран за декана Богословског факултета и ванредног професора, крајем 1985. изабран је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао и на Цетињу устоличен за Митрополита црногорско-приморско-скендеријског-брдско-зетског и пећког трона егзарха.
Прeдавao је на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1980 до 2005, када се повукао због мноштва обавеза .
Поред теологије и философије, бави се есејистиком и преводилаштвом.
[уреди] Библиографија
Дела: "Тајна Свете Тројице по учењу Григорија Паламе", студија на грчком, 1973. (Докторска дисертација); "Смисао литургије", студија на грчком, 1974, "Тумачење Старог Завета кроз векове", Београд, 1979. г.; "Синаити и њихов значај у Србији XIV вијека", студија, 1981; "Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX вијека", студија на грчком, 1982; "Основе православног васпитања", студије 1983; "Духовни смисао храма Светог Саве", Београд 1987, "Враћање душе у чистоту", бесједе, разговори, погледи, Подгорица, 1992, "Историјски пресјек тумачења Старог завјета", Никшић, 1995.
Преводи: Епископ Николај: "Касијана", роман, са српског на грчки 1973. и Јустин Поповић: "Житије Светог Симеона и Саве", са српског на грчки 1974; Старац Арсеније Кападокијски, са грчког на српски, "Премудрости Соломонове" и бројна друга дела и чланци, беседе.
