Ми 4
Из пројекта Википедија
Карактеристике
- Земља производње: Русија
- Намена: вишенаменски хеликоптер
- Погонска група: један осамнестоцилиндрични радијални мотор Швецов ASh-82V снаге 1700КС
- Димензије: пречник ротора 21 m, дужина 16,80 m
- Маса: празан 5268 kg, пун 7800 kg
- Максимална брзина: 185 km на сат
- Долет: 400 km
- Наоружање: уграђује се по потреби; противподморничка верзија наоружана је противподморничким торпедима и дубинским бомбама
Хеликоптер Ми 4 конструисан је у кратком временском периоду по директном Стаљиновом наређењу. Иако је сличност са америчким хеликоптерима Сикорски С-55 и С-58 била очигледна руски хеликоптер је био већи и имао је боље перформансе. Прављен је у разним верзијама као нападачки, медицински, транспортни и противподморнички хеликоптер. Транспортна верзија имала је велика врата у задњем делу трупа предвиђена за укрцавање артиљерије, ракета и мањих возила и могла је да понесе 14 војника под пуном опремом.
Производња је почела 1952. године и до средине шездесетих је произведено око 3500 комада. Постепено је модернизован тако да су дрвени краци ротора на првој серији у даљој производњи замењени металним крацима, а хеликоптер је добио и опрему за ноћно летење. Постојале су три основне верзије Ми 4. Прва верзија Ми 4 (НАТО назив "Hound A") била је намењена за превоз десантних трупа и била је наоружана митраљезима и невођеним ракетама на носачима на трупу. Летелице у којима су се налазили заповедници десантних трупа биле су опремљене додатним средствима везе. Неке од летелица у оперативној употреби накнадно су опремљене уређајима за електронско извиђање и ометање (НАТО назив "Hound C").
Противподморничка верзија хеликоптера Ми 4 (НАТО ознака "Hound B") била је опремљена претраживачким радаром испод носа летелице, МАД-ом (детектором магнетних аномалија) и потапајућим сонаром. У противподморничкој варијанти Ми 4 је био наоружан противподморничким торпедима и дубинским бомбама. У оперативној употреби заменио га је хеликоптер Ми 14.
У наоружању РВ и ПВО Југославије од 1960. године до 1976. године било је 24 хеликоптера Ми 4.
[уреди] Коришћена литература
- "Militaru Helicopters" - Bill Gunston, Salamander books Ltd., London, 1987.
