Муром
Из пројекта Википедија
Координате: 55° 34′ 16" СГ Ш, 42° 2′ 49" ИГД Муром (руски: Муром; стари нордијски: Морамар) је историјски градић у Владимирској области у Русији, који се сместио дуж леве обале реке Оке, неких 300 километара источно од Москве. Број становника: 145.500 (2002.).
[уреди] Историја
У 9. веку, град је означавао најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.
Несторова хроника спомиње га 862. године, и стога га се сматра једним од најстаријих градова у Русији.
Од 10. до 14. века, био је главни град сопствене кнежевине, међу чије владаре су спадали свети Глеб, који је убијен 1015. године, а посвећен 1071., затим свети кнежевић Константин Блажени те свеци Петар и Теуронија, иначе јунаци опере Римског-Корсакова.
Муром је био домом најслављенијег источнословенског епског јунака Иље Муромеца.
Унаточ бројним варварствима почињеним за бољшевичке власти, Муром је задржао бројне знаке старине.
Манастир св. Спаситеља, један од најстаријих у Русији, се први пут спомиње 1096., кад га је Олег Черниговски опседао и убио сина Владимира Мономаха, Изјаслава, који је онде и покопан. 1552. године манастир је посетио Иван Грозни, који је тада наредио да се изгради камена саборна црква.
Манастир св. Тројства, гдје су изложене моћи светих Петра и Теуроније, има и саборну цркву, (грађену 1642.-43.), Казанску цркву (из 1652.), звоник из 1652., дрвену цркву св. Сергеја и камене зидове.
Постоји је шатораста црква св. Кузме и Дамјана из 1565. на обали Оке, подигнуте у славу руског освајања Казана.
