Википедија:НПП/Преглед
Из пројекта Википедија
 |
| Википедија НПП |
| НПП странице... |
|
Преглед |
| Видите такође... |
[уреди] Ко поседује Википедију?
- Википедију одржава непрофитна организација, Викимедија Фондација, која такође одржава Википедијине братске пројекте Викиречник (слободан речник), Викикњиге (књиге у јавном власништву), и остале. Претходно сајт је одржавао Бомис, компанија Џимба Велса. 20. јуна, 2003. Викимедија Фондација постаје власник свих домена, као и техничке опреме. Сајт покреће заједница Википедијанаца по правилима и смерницама Викимедије. Поштује се и неутрална тачка гледишта.
- Чланци на Википедији се издају под ГНУ лиценцом за слободну документацију (или слободном лиценцом), тако да су чланци слободног садржаја и могу се репродуковати под истом лиценцом. Погледајте Википедија:Ауторска права и Читачка НПП за информације како можете да користите садржај Википедије.
[уреди] Ко је одговоран за чланке на Википедији?
- Ви! Заиста, Ви можете да мењате чак и ова НПП! Постоји још преко милион (1.000.000) Википедијанаца, ово је заједнички пројекат, и сви они учеествују у њему на преко 200 језика. Хиљаде људи доприноси чланцима из разних области овог пројекта, и свако може да уради исто, чак и Ви. Све што треба да знате је како да уређујете странице.
- Можете открити ко је одговоран за сваки додатак на чланку отварајући „историју“ чланка. Међутим, уколико откријете грешку у некој верзији чланка слободно је можете исправити и снимити измене. Ова вежба је једна од основних прегледа механизма који одржава поузданост енциклопедије. Као резултат, Википедије је постала једна од највећих информативних библиотека доступних на Интернету.
- Уколико се двоумите око измена, или сте пронашли неке грешке и желите то и осталима да ставите до знања, оставите коментар на страни за разговор тог чланка. Ово помаже при елиминисању грешака, нетачности, или граматичких грешака. Заједница ће, након што примети ваш коментар, покушати да вам да савет како да исправите податке, или ће исправити сама и оставити одговор.
[уреди] Како могу контактирати пројекат?
- Пошто је природа пројекта претежно сарађивачка, не постоји контакт. Постоје многе поштанске листе, које можете контактирати у вези питања пројекта. Погледајте листу на адреси meta:mailing lists. Такође, постоји је Викимедија Фондација поштанска листа и наша Мета-Вики за предмете пројекта. Уколико не желите општити јавно, можете ступити у вези са управницима Фондације преко адресе board@wikimedia.org. Уколико желите општити са конкретним корисником, оставите поруку на његовом или њеној разговор страници; можете пронаћи списак личних страница (и повезати са својом) на Списку Википедијанца. Многи Википедијанци су уписали своје електронске адресе, које можете користити наредбом "Ступи у везу електронском поштом са овим корисником" са личне странице. У прилогу, сваки корисник и сваки чланак садржи разговор страницу. Ово Вам пружа могућност да оставите поруку том кориснику или напишете забиљешке о том одређеном чланку. Користите повезницу разговор у било ком чланку.
[уреди] Шта је Нупедија?
- Нупедија је била формалнији пројекат енциклопедије из којег се изродила Википедија. Она више не функционише; погледајте en:Wikipedia:Nupedia and Wikipedia.
[уреди] Да ли да се региструјем? Могу ли да уређујем чланке анонимно?
- Погледајте Википедија:Одговорност. Уредници који имају налоге (корисничка имена) имају неколико погодности; једна од њих је и позитиван репутација која прати квалитетан рад. Википедијанци који са дужим стажом су цењени нарочито приликом неутрализовања сукоба око чланака. Такође, Википедијанци понекад налазе да је сарадња са анонимник корисницима фрустрирајућа, пошто је много теже контактирати их са питањима, бригама и предлозима. Ово не значи да постоји хијерархија у Википедији сама по себи - мада има уредника који имају могућност администрирања (видите Википедија:Администратори), ове могућности одобрава заједница, а циљ је већине Википедијанаца да осигурају да демократија (додуше појачана са мало анархизма), остане главна сила на Википедији.
- У неком погледу, Википедијанци са корисничким именима су више анономни неко они који раде непријављени: тј. док било ко може да види ИП адресу корисника који се није пријавио пре уређивања, само администратори сервера и корисници са чекјузер правима могу да пронађу ИП пријављеног корисника. Стога, ако сте забринути за своју приватност или анонимност, можда ће вам бити драже да за себе направите кориснички налог, не би ли сакрили свој ИП.
- Међутим, ако желите да останете у сенци, у реду је уерђивати без пријаве. Многи вредни корисници су направили тај извор. Једино, без пријављивања нећете моћи да правите нове нити да преименујете постојеће стране.
[уреди] Како знате да ли је информација тачна?
- Будући да свако може да измени било који чланак, сасвим је могуће су подаци који су постављени пристрасни, застарјели, или нетачни. Међутим, пошто има много људи који читају чланке и надгледају доприносе користећи страницу Скорашње измјене, нетачни подаци се обично врло брзо исправе.Према томе, просјечна тачност енциклопедије се унапређује свакодневно како привлачи све више и више доприносиоца. Позвани сте да помогнете исправљањем чланака, провером садржаја и пружањем корисних извора.
- Погледајте Википедија:Одговори на уобичајене замерке за обухватнију расправу о овој теми.
[уреди] Сајт X изгледа да користи Википедијин садржај. Да ли знате за то?
- Сви списи са Википедије су дозвољени за коришћење под ГНУ ЛСД (ГЛСД). Пријављено је преко стотину сајтова који користе садржај Википедије, и категоризовани су према својим степенима сагласности, на страници Википедија:ГЛСД сагласност. Википедија:Огледала и рачве саджри више података, укључујући и шта да радите уколико неко крши ГЛСД дозволу.
[уреди] Који софтвер покреће Википедију?
Википедија, и остали Викимедијини пројекти користе МедијаВики софтвер који омогућује олакшано заједничко уређивање и чување страница.
За више информација у вези МедијаВикија, погледајте:
[уреди] Шта спречава уништење Википедије?
- Историје скоро свих страница су доступне. Садрже текст, датум и време сваке измене, име корисника који је направио, опис измене и могуће обележавање мале измене. Повезане су са Скорашњих измена, сродних промена и са сваког чланака. Историје обрисаних чланака нису доступне корисницима који немају администраторска права. Историју измена обрисане странице је могуће вратити у било ком тренутку. Историје посланих датотека се такође чувају.
[уреди] Шта ако два корисника у исто време уређују исти чланак?
- Погледајте Помоћ:Сукоб измена
[уреди] Колико је велика Википедија?
- Википедија тренутно има 44.135 чланака на српском језику. За упоређивања Википедије и осталих Интернет енциклопедија погледајте чланак на енглеској Википедији en:Wikipedia:Size comparisons
