Пескара

Из пројекта Википедија

Црква "Sacro Cuore" (Свето Срце) у Пескари

кућа Габријела Данунција

Пескара је град у средишњој Италији у региону Абруцо. Налази се на обали Јадранског мора. По процени из 2004. има 122.577 становника, а 300.000 са ширим градским подручјем. У Пескари је рођен велики песник Габријел Данунцио, који је познат по својој контраверзној улози у политици.

[уреди] Историја

Пескара се у античко време називала Aternum. Била је повезана са Римом са друмовима Виа Клаудиа Велерија и Виа Тибуртина. Град је био значајна лука за трговину са источним провинцијама царства. У средњем веку Лангобарди су разорили Пескару 597. Тада је бискуп Пескаре Цетеус био оптужен да се братими са православним хришћанима. Лангобарди су били Аријанци па су га бацили са мраморног моста са каменом свезаним за врат. Бискуп је касније постао светац заштитник града. Пескара је 1095. била богати град са низом споменика и цркви. Руђер II Сицилијански је 1140. освојио град, па је тада дошао период борби у којима је град био разрушен. Име Piscaria значи "обилује рибом" , а први пут се спомиње у том периоду. Неколико великаша је владало Пескаром после тога, а то су били Раиналдо Орсини, Луј од Савоја и Франческо дел Борђо, викар краља Ладислава Напуљскога, који је изградио тврђаву и торањ. После тога владари су били дАвалое. Ђакомо Калдоре је освојио град од 1435. до 1439. Пескару су стално нападали Млечани. Када је касније постала део шпанске Напуљске краљевине претворена је у тешку тврђаву. Турци су 1566. опседали Пескару са 105 галија. Пружили су жесток отпор, тако да су Турци успели једино да попљачкају околне територије. Почетком 18. века Пескара је имала 3.000 становника. Аустријанци су 1707. напали Пескару и освојили су је након двомесечне опсаде. Пескара је увек била део Напуљске краљевине сем краткога периода Напуљске републике 1798.-1799. Град је напао пробурбонски Ђузепе Пронио. Французи су 1800. освојили Пескару, која је постала значајно упориште режима Жозефа Бонапартеа. Карбонари из Пескаре су се 1814. побунили против Жоашена Мира. Ту је краљ 15. маја 1815. потписао један од првих устава италијанског рисорђимента. После тога Пескара је због по злу чувенога бурбонскога затвора постала симбол окрутне бурбонске рестаурације. Велике поплаве су 1853 погодиле Пескару. Пескару је ослободио 1860. Клемент де Цесарис, сарадник Гарибалдија. После тога Пескара је постала највећи град Абруца. За време другог светскога рата град је претрпио тешка разарања, па је након тога био поново изграђиван и тако је постајао једним од "најновијих" градова у Италији.

[уреди] Економија и култура

Пескара је највећи град регије Абруцо и један од најзначајнијих економских, комерцијалних и туристичких центара на Јадранској обали. Пескара има обалу, која се протеже на 20 километара, па због тога представља значајан туристички град. Омиљена је италијанским туристима током лета. Универзитет се назива Универзитет Габријел Данунцио. У Пескари ће се одржавати 16. Медитеранске игре 2009.