Први горњи секутић
Из пројекта Википедија
| Стални зуби човјека | |
| Зуби горње вилице | |
|---|---|
|
|
| Зуби доње вилице | |
|
|
| Први горњи секутић | |
 |
|
| Први горњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено | |
Горњи први (средњи, унутрашњи, велики, централни, мезијални) секутић – dens incisivus primus superior – је први зуб од медијалне линије у оба горња квадранта хумане дентиције. Постоје два горња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:
- стални горњи десни први секутић – 11;
- стални горњи леви први секутић – 21;
Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије, а дистално са горњим латералним секутићима. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих секутића у обе вилице, и показује правилан знак угла и лука и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња секутића (због већих димензија), а основна улога овог зуба је одгризање и сечење хране (мастикација), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све секутиће).
Садржај |
[уреди] Круна
Круна овог зуба има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.
[уреди] Лабијални аспект
Лабијална површина (facies labialis) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизоцервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалне ивице на три кумулуса. У цервикалној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.
Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалније. Такође, мезиодистални угао је мањи у односу на дистоинцизални (правилан знак угла). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.
[уреди] Палатинални аспект
Палатинална површина (facies palatinalis) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама (fossa lingualis s. dentalis), оивичену маргиналним гребеновима, а у цервикалној трећини је присутно конвексно испупчење (cingulum). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и foramen caecum, а то је предилекционо место за развој каријеса.
[уреди] Проксимални аспект
Проксималне површине (facies proximalis) су троугластог облика, са базом у цервикалној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.
Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед слова S). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатинално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.
[уреди] Инцизални аспект
Посматран из овог аспекта зуб је троугластог облика, са базом коју чини лабијална површина. Лабијални профил је конвекснији мезијално (правилан знак лука) и наставља се у проксималне профиле (бочне странице троугла) које конвергују орално и спајају се у пределу палатиналне површине (цингулума) која гради врх троугла. Цингулум је нагнут помало дистално, а поред њега се уочавају и лингвална јама и ивични гребенови.
[уреди] Врат
Врат зуба (collum dentis) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).
[уреди] Корен
Корен зуба (radix dentis) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб, када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.
[уреди] Димензије
| Први горњи секутић | ||||
| Мезио-дистална ширина | Вестибуло-орална ширина | Висина круне | Дужина корена | Укупна дужина зуба |
|---|---|---|---|---|
| 8,5 mm | 7,0 mm | 10,5 mm | 13,0 mm | 23,5 mm |
[уреди] Варијације
Први горњи секутић показује бројне варијације, које се односе на:
- величину и облик круне,
- израженост лабијалних развојних депресија,
- изглед лабијалног профила са проксималног аспекта,
- број и експресију кумулуса,
- облик и величину цингулума,
- величину корена и др.
[уреди] Референце
Литература и препоруке за детаљније информације:
- Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
- Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
