New Immissions/Updates:
boundless - educate - edutalab - empatico - es-ebooks - es16 - fr16 - fsfiles - hesperian - solidaria - wikipediaforschools
- wikipediaforschoolses - wikipediaforschoolsfr - wikipediaforschoolspt - worldmap -

See also: Liber Liber - Libro Parlato - Liber Musica  - Manuzio -  Liber Liber ISO Files - Alphabetical Order - Multivolume ZIP Complete Archive - PDF Files - OGG Music Files -

PROJECT GUTENBERG HTML: Volume I - Volume II - Volume III - Volume IV - Volume V - Volume VI - Volume VII - Volume VIII - Volume IX

Ascolta ""Volevo solo fare un audiolibro"" su Spreaker.
CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Разговор:Процесор - Википедија

Разговор:Процесор

Из пројекта Википедија

Било би лепо да овде додамо мало детаљнију историју, слике, чланке за појмове поменуте у овом чланку итд!

[уреди] Подела процесора

Подела процесора би могла да буде мало концизнија... Конкретно, подела архитектура на RISC i CISC више не пије воду, јер су мање-више сви модерни процесори опште намене дизајнирани тако да имају RISC архитектуру (да, укључујући и најновије Интел чипове, код којих се програмеру доступне x86 CISC инструкције прво преводе у низ једноставнијих инструкција које се затим извршавају на суперскаларном RISC језгру).

Уместо тога било би боље поменути још неке модерне концепте у архитектури микропроцесора, као што су pipeline, кеш меморија, OOE, спекулативно извршавање, предикција гранања, мултипроцесирање, суперскаларне архитектуре, EPIC архитектуре и сл.

-- Random 19:45, 20. јун 2006. (CEST)

Па, уствари, и "пију" и "не пију". Интелови процесори нису типични RISC већ су архитектурално и даље веома CISC само што се по много томе опасно приближавају - уз екстремну сложеност архитектуре (наиме, интерно се инструкције и даље преводе у "под инструкције", што није у духу RISCa. Дакле тачно је да имају RISC језгро, али их то чини оним што се некада звало ERISC.


Суперскаларне архитектуре сам само поменио, али нисам стигао да идем у детаље. Као што сам рекао у свом коментару, надао сам се да ћу да подстакнем даљи заједнички рад на чланку - ето сад си ти ту па помози.

Што се тиче pipeline}, cache, и осталог што си побројао и то би требало описати, али ту се више, реално, не ради о подели већ о карактеристикама - да ли имају нешто или не.

Само напред!

--Asusnjar 20:01, 20. јун 2006. (CEST)


Имаш ли неки линк/референцу везану за ERISC, и пример који процесори користе/су користили такву архитектуру? Ја никад нисам чуо за то, а Google није ништа ископао. -- Random 13:43, 16. јул 2006. (CEST)


Давно то беше... Рецимо Intel је много брундао о томе када су се појавили први RISC микропроцесори и називао је своју iAPX/x86 серију ERISC. Е сад, то је сећање. И ја сам пробао да нађем неки помен о томе али нисам нашао. Пробаћу да нађем на папиру...

--Asusnjar 13:28, 18. јул 2006. (CEST)

Види, па ако не ископаш, да избацимо то, могуће да је била у питању нека Интелова маркетиншка жвака. У ствари ја бих најрадије потпуно избацио све те поделе, мислим да превише одвлаче причу од суштине чланка. Пробаћу да осмислим неку бољу, некако више енциклопедијску организацију целог текста. -- Random 18:32, 21. јул 2006. (CEST)

[уреди] Процесор није најважнији део рачунара?

У апстракту чланка је потпуно непотребно у две реченице објашњено како процесор "није најважнији део рачунара". Сматрам да је беспредметно разматрати који је део "најважнији", а чак и ако би разматрали, микропроцесор вероватно јесте најважнији део рачунара, јер његова архитектура најдиректније утиче на употребну вредност и примену тог рачунара.

-- Random 19:45, 20. јун 2006. (CEST)

Слажем се са примједбама и мислим да би требало да коригујеш чланак, те унесеш те промјене и избациш оно што сматраш непотребним. --Славен Косановић {разговор} 19:53, 20. јун 2006. (CEST)

Такође. Чланак је почео са констатацијом да процесор јесте најважнији део, што сам ја само, несрећно, променио у супротно а вероватно је требало да просто укинем то.

--Asusnjar 19:55, 20. јун 2006. (CEST)

Без програма који би извршавао ... не може да уради апсолутно ништа. Ово делује мало увредљиво (да не кажем понижавајуће) према једном парчету хардвера. Зар то не може некако другачије да се каже? Darth Vader 20:19, 20. јун 2006. (CEST)

Уклонио сам ту речиеницу, док не видимо да ли је заиста уопште потребна тако, или слично формулисана. Ја мислим да није, јер овдје говоримо о једном (битном) физичком дијелу рачунара, а не о комплетном рачунару са уграђеним или инсталираним софтвером... --Славен Косановић {разговор} 20:34, 20. јун 2006. (CEST)


[уреди] Централни процесор?

Предлажем да се, слично као на енглеској википедији, овај чланак пребаци под Централни процесор, а да Процесор буде редирекција или страница за дисамбигуацију (централни процесор, процесор звука, процесор сигнала...)?

-- Random 11:49, 15. јул 2006. (CEST)

Хм... има смисла, али ајде када то радимо да урадимо до краја. "Централни процесор" је израз који се користио и углавном се односи на једнопроцесорске системе (баш као и CPU). Можда је боље "главни процесор". На крају крајева, пошто их сви зову "централним", можемо да почнемо тако па да само наведемо да није баш увек у центру :) ...

--Asusnjar 13:30, 18. јул 2006. (CEST)

Термин "CPU" се користи још од 60-их година, и добро је дефинисан и познат. Не видим разлога да ми сад откривамо топлу воду. Придев "централни" се користи да би се процесор диференцирао од "периферијских" уређаја. Наравно, рачунар може садржати више централних процесора (као што и "центар" града може да садржи више општина). Мени лично је таква номенклатура (центар-периферија) сасвим ок.

-- Random 09:58, 20. јул 2006. (CEST)

Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu