Психологија
Из пројекта Википедија
Психологија је научна дисциплина која се бави студијом менталних процеса и понашања код људи и животиња.
Проучава индивидуална и групна понашања. Сама ријеч психологија значи „студија разума или ума“. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и XIX веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.
Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дијели се на примијењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примијењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дјечије, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.
Дјечија психологија примјењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања дјеце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на примјер, људи и животиња.
Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.
Садржај |
[уреди] Психолошке дисциплине
Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. То су:
- експериментална психологија - која се бави проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне.
- социјална психологија - која проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине.
- клиничка психологија - која проучава (и тражи лек за) патолошке облике понашања.
- ергономија - која проучава однос човјека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку.
- животињска психологија
- развојна психологија
- педагошка психологија
- психотерапија
[уреди] Методологија психологије
Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији дeо истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренијети на искуства са људима.
Главне методе којe се користе за истраживања са људским субјектима и колективима чине: посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти и статистичке анализе.
[уреди] Психолози
[уреди] Спољашње везе
Универзитет у Новом Саду одсек за психологију
[уреди] Види још
| Основне подобласти друштвених наука |
|---|
| Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика | |
| Менаџмент | Политичке науке | Психологија | Социологија |
