Пљоснати црви

Из пројекта Википедија

Пљоснати црви

Пљоснати црви

Таксономија

царство:	Animalia
потцарство:	Eumetazoa
надтип:	Platyzoa
тип:	Platyhelminthes Gegenbaur, 1859

Класе

Monogenea
Trematoda
Cestoda
Turbellaria

Екологија таксона

Пљоснати црви су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију.

За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.

Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте.

Цревни систем се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. Усни отвор је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају крвни систем, онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.

Екскреторни систем се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.

Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.