Ресник (Раковица)
Из пројекта Википедија
Ресник | |
![]() |
|
Локација | Београд,општина Раковица |
Географска дужина и ширина | 44°42′0″N, 20°27′0″E |
Становништво | 45000 |
Позивни број | 011 |
Поштански број | 11231 |
Регистарске таблице | BG |
Ресник је насеље у општини Раковица (Београд), које се већим делом налази на брду (тзв. Ресник Брдо) које је део Авалског планинског масива. Ресник је најјужнија урбана тачка Београда и најсеверније рурално насеље Шумадије.Ресник има између 45000 и 50000 Становника.
Садржај |
[уреди] Име
Име је добио по истоименој биљци ресник (латински: eupatorium cannabinum) коју наш народ користи због њених лековитих својстава. Из тог разлога, Ресника има пуно на јужнословенским просторима, а неки од њих се налазе код: Загреба,Сарајева, Сплита, итд.
У Србији постоје насељена места под именом Ресник и то:
- Ресник (Бабушница)
- Ресник (Клина)
- Ресник (Крагујевац)
- Ресник (Сокобања)
- Ресник (Вучитрн)
[уреди] Насеља
Ресник је познат и по језеру неуобичајеног имена Паригуз. Прича се да је пре језера ту било блато које је лечило шуљеве. Због многобројних поплава на месту блата направљено је вештачко језеро да би се поплаве зауставиле. Данас је Ресничко језеро Паригуз оаза за риболовце и за све љубитеље природе.
Поред неуобичајених топографских назива као што су Паригуз, Курвино брдо и Патимајдан, постоји и урбано насеље изграђено почетком 1990-их и које се зове Авала град. У близини Ресника се налази манастир Раковица подигнут у 14. веку у стилу моравске школе.
[уреди] Становништво
Староседелачко становништво Ресника је, према предању, Краљ Милан населио крајем 19. века из новоосвојених јужних крајева, одузетих од Бугарске у српко-бугарском рату 1885. Такође се сматра да су први досељеници Ресника били Ћалићи или данашњи Петровићи, тачније Петар Петровић Ћала са своја 2 сина Иваном и Јованом. Кућу су саградили на месту данашњег дома здравља. Већина њих се раштркала по Београду али су остале 2 породице у Реснику.
Почетком 1990-их када је изграђено урбано насеље Авала град, доселио се талас становништва, већином из Београда. Последњи талас досељеника чини избегло и присилно расељено становништво из прекодринских и косовских крајева. Досељеници из Далмације су у Ресник, као и у многе друге крајеве града, донели обичај играња балоте или боћања.
Између “дођоша” и “џуџа”, како су једни друге погрдно звали, је у почетку постојало мноштво културолошких разлика, али се оне временом све мање осећају, убрзаном урбанизацијом свих крајева града. Према слободним проценама, Ресник данас има око 60.000 становника.
[уреди] Занимљивости

- ФК Ресник постоји још од 1930-их година. Навијачи ФК Ресника се називају олоши. Старија група навијача, која је сада мање активна се назива кошмари.
- Од 1990-их наовамо, у Реснику се развила и аутохтона омладинска поткултура, шкецери.
- У Реснику се сваке године одржава Алкохолијада, од НАТО бомбардовања 1999.
- У Реснику се спорадично (једном у неколико месеци) одржавају турнири у боћању којима присуствује и преко 100 људи.
- У јулу 2004. у Ренику се одржавао Шкец фест, који је полиција друго вече прекинула.